Proučavanje životnih procesa u organizmu

»HVALIM TE, ŠTO SAM DIVNO SAZDAN.«
PSALAM 139,14
Budući da se um i duša izražavaju preko tela, i duševna i duhovna snaga u velikoj meri zavise od telesne snage i aktivnosti; sve što potpomaže telesno zdravlje, potpomaže i razvijanje snažnog uma i uravnoteženog karaktera. Bez zdravlja niko ne može jasno razumeti ili potpuno ispuniti svoje obaveze prema samome sebi, prema svojim bližnjima i prema svome Stvoritelju. Zdravlje radi toga treba savesno čuvati kao i karakter. Poznavanje životnih procesa u organizmu i higijene treba da postane osnova svih vaspitnih napora.
Iako su činjenice iz oblasti životnih procesa u organizmu sada tako široko poznate, vlada zastrašujuća ravnodušnost prema načelima zdravlja. Čak i među onima koji poznaju ta načela, retki su oni koji ih sprovode u delo. Ljudi se povode za svojim sklonostima i pobudama tako slepo kao da život više zavisi od slučaja, nego od određenih i nepromenljivih zakona.
Mladi, puni životne svežine i snage, nedovoljno shvataju vrednost obilja energije kojom raspolažu. Blago dragocenije nego zlato, važnije za napredovanje nego učenost ili položaj ili bogatstvo - kako se olako uzima! Kako se nepromišljeno rasipa! Koliki su ljudi, žrtvujući zdravlje u borbi za bogatstvo ili moć, skoro dostigli cilj svojih čežnji i pred njim bespomoćno pali, dok su drugi, raspolažući nadmoćnijom telesnom izdržljivošću, dohvatili željenu nagradu! Kolike su ljude nezdrava stanja, u koja su zapali zbog zanemarivanja zdravstvenih zakona, navela na zle navike, na odbacivanje svake nade i za ovaj i za budući svet!
Prilikom proučavanja životnih procesa - fiziologije, učenicima treba pomoći da shvate vrednost fizičke energije i kako se ona može sačuvati i razviti, tako da u najvećoj meri doprinese uspehu u velikoj životnoj borbi.
Decu treba, na jednostavan i lako shvatljiv način rano poučavati, osnovama fiziologije i higijene. To delo mora da otpočne majka u domu, a škola ga mora savesno nastaviti. Kako učenici postaju stariji, tako i poučavanje u ovoj oblasti treba da bude nastavljeno, sve dok ne budu osposobljeni da se brinu o domu u kome žive. Oni moraju da shvate važnost zaštite od bolesti čuvanjem životne snage svakog organa, a takođe, treba ih naučiti kako da postupaju u slučaju uobičajenih bolesti i nesreća. Svaka škola mora da predaje fiziologiju i higijenu i da, koliko je to god moguće, bude opremljena sredstvima za prikazivanje strukture, namene i nege tela.
Postoje pitanja, retko obuhvaćena programom izučavanja fiziologije, koja treba razmotriti - pitanja koja su učeniku važnija od mnogih tehničkih pojedinosti, obično uključenih u nastavu tog predmeta. Osnovno načelo potpunog vaspitanja u ovoj oblasti ogleda se u potrebi da omladinu treba naučiti da su prirodni zakoni Božji zakoni - isto tako stvarno božanski kao i propisi Dekaloga. Bog je u svaki živac, mišić i telesno vlakno upisao zakone koji upravljaju našim organizmom. Svako nemarno ili namerno kršenje ovih zakona je greh protiv našeg Stvoritelja.
Kako je, prema tome, važno da se ovi zakoni temeljno upoznaju! Načelima higijene, primenjenim u ishrani, telesnim vežbama, negovanju dece, lečenju bolesnika i mnogim drugim oblastima života, treba posvetiti mnogo više pažnje nego što se to obično čini.
Treba naglašavati uticaj uma na telo isto tako kao i uticaj tela na um. Električna snaga mozga, pojačana umnom aktivnošću, oživljava ceo organizam i tako postaje dragocena pomoć u odupiranju bolestima. To mora da bude jasno izneseno. Važnost snage volje i samosavlađivanja, kako za čuvanje tako i obnavljanje zdravlja; štetne pa čak i razorne posledice gneva, nezadovoljstva, sebičnosti, poročnosti i, s druge strane, divna životvorna sila koja se nalazi u dobrom raspoloženju, nesebičnosti, zahvalnosti - sve to, takođe, treba prikazati.
U Pismu se spominje jedna fiziološka istina - istina o kojoj treba da razmišljamo: »Srce veselo pomaže kao lek.« (Priče Solomonove 17,22)
Bog kaže: »Zapovesti moje neka hrane srce tvoje, jer će ti doneti dug život, dobre godine i mir.« »Jer su život onima koji ih nalaze i zdravlje svemu telu njihovu.« »Ljubazne reči«, kaže Pismo, nisu samo »slast duši« nego i »zdravlje kostima.« (Priče Solomonove 3,1.2; 4,22; 16,24)
Mladi treba da shvate duboku istinu koju sadrži biblijska izjava da je u Bogu »izvor životu«. (Psalam 36,9) On nije samo Začetnik svega, već je i život svemu što živi. Njegov je život koji primamo u sunčevoj svetlosti, u čistom, svežem vazduhu, u hrani koja izgrađuje naše telo i održava našu snagu. Njegov je život kojim živimo, iz sata u sat, iz trenutka u trenutak. Ako nisu izopačeni grehom, svi Njegovi darovi donose život, zdravlje i radost.
»Sve je učinio da je lepo u svoje vreme« (Propovednik 3,11); prava lepota biće osigurana ne kvarenjem Božjeg dela, već usklađivanjem sa zakonima Onoga koji je sve stvorio, i koji nalazi zadovoljstvo u njihovoj lepoti i savršenstvu.
Kada proučavamo telesni sistem, treba da obratimo pažnju na njegovu izvanrednu prilagođenost potrebama, na skladno delovanje i međusobnu zavisnost različitih organa. Kad se na takav način probudi učenikovo zanimanje i kad uvidi važnost fizičke kulture, učitelj može mnogo doprineti osiguranju pravilnog razvoja i usvajanju dobrih navika.
Jedan od prvih ciljeva kome treba težiti jeste pravilno držanje, i prilikom sedenja i prilikom stajanja. Bog je čoveka načinio uspravnim, i On želi da čovek stekne ne samo fizičke već i duševne i moralne blagoslove, otmenost, dostojanstvo i sigurnost, hrabrost i samopouzdanje, čemu uspravno držanje snažno doprinosi. Neka učitelj u tome pruži pouku i primerom i uputstvima. Neka pokaže kako izgleda pravilno držanje i neka uporno zahteva da ga učenici prihvate.
Odmah posle pravilnog držanja po važnosti je disanje i negovanje glasa. Onaj koji uspravno sedi i stoji, obično pravilnije diše nego drugi. Međutim, učitelj svojim učenicima treba da naglasi važnost dubokog disanja. Neka prikaže kako zdravo delovanje disajnih organa, pomažući krvotok oživljava ceo organizam, budi apetit, potpomaže varenje, podržava zdrav i sladak san, i tako ne samo što osvežava telo, već ublažava i smiruje misli. Dok objašnjava važnost dubokog disanja, neka uporno zahteva da se tako i čini. Duboko disanje treba uvežbavati i truditi se da se ova navika učvrsti.
Uvežbavanje glasa ima važno mesto u fizičkoj kulturi, budući da ono širi i jača pluća i tako štiti od bolesti. Da bi besprekorno izgovaranje pri čitanju i govoru, bilo ostvareno, treba nastojati da trbušni mišići snažno učestvuju u disanju i da disajni organi budu slobodni. Napor treba preneti na trbušne mišiće, a ne na mišiće grla. Tako se može sprečiti veliko zamaranje i teške bolesti grla i pluća. Veliku pažnju treba obratiti razgovetnom izgovaranju reči, mekanim i dobro oblikovanim glasovima i ne prebrzom govoru. To neće samo doprineti zdravlju, već će i učenikov rad učiniti mnogo prijatnijim i uspešnijim.
Objašnjavajući sve ovo, imamo zlatnu priliku da prikažemo ludost i štetnost nošenja tesne odeće i obuće i svih drugih navika koje ograničavaju osnovne funkcije tela. Skoro beskrajan niz bolesti nastaje zbog nezdrave mode u odevanju, i u ovom pogledu treba dati veoma savesne pouke. Objasnite učenicima koliko je opasno dopustiti da se odeća oslanja na bokove ili da steže bilo koji telesni organ. Odeća treba da bude tako krojena da omogućava nesmetano i duboko disanje i da se ruke bez teškoća mogu podignuti iznad glave. Stezanje pluća ne samo da sprečava njihovo razvijanje, već ometa proces varenja i krvotoka, i tako slabi celo telo. Svi ovakvi postupci umanjuju telesnu i umnu snagu, i tako ometaju učenikovo napredovanje i često osujećuju njegov uspeh.
Savestan učitelj prilikom proučavanja higijene iskoristiće svaku priliku da pokaže neophodnost savršene čistoće i u ličnim navikama i u održavanju okoline. Treba stalno naglašavati korisnost svakodnevnog kupanja u naporima za unapređenje zdravlja i podsticanje umne aktivnosti. Pažnju treba posvetiti sunčevoj svetlosti i provetravanju, higijeni spavaće sobe i kuhinje. Učite učenike da će zdrava soba za spavanje, savršeno čista kuhinja, ukusno postavljen sto, pun zdrave hrane, više doprinositi sreći porodice i pobuđivati poštovanje svakog razboritog posetioca, nego bilo kakav skup nameštaj u dnevnoj sobi. Da je »duša pretežnija od hrane i telo od odela« (Luka 12,23), to je pouka isto tako potrebna danas kao i pre osamnaest vekova,1 kada ju je izrekao božanski Učitelj.
Onaj koji proučava fiziologiju treba da nauči da cilj proučavanja nije samo upoznavanje s činjenicama i načelima. To bi mu malo koristilo. On može shvatiti važnost provetravanja, njegova soba može biti puna svežeg vazduha; ali ako svoja pluća ne puni pravilno, trpeće posledice nepravilnog disanja. Isto tako, može da razume neophodnost čistoće i nabavi potrebna sredstva; ali sve to biće nekorisno ako ostane neupotrebljeno. Veoma je važno da se učeniku prilikom iznošenja ovih načela tako prikaže njihov značaj da ih on savesno sprovodi u delo.
Božja reč najdivnijom i najveličanstvenijom slikom pokazuje kakvu važnost Bog pridaje našem organizmu i kakva odgovornost počiva na nama da ga održimo u najboljem stanju: »Ili ne znate da su telesa vaša crkva Svetoga Duha koji živi u vama, kojega imate od Boga, i niste svoji?« »Ako pokvari ko crkvu Božju, pokvariće njega Bog; jer je crkva Božja sveta, a to ste vi.« (1. Korinćanima 6,19; 3,17)
Neka učenici budu prožeti mišlju da je telo hram u kome Bog želi da stanuje, da mora ostati čisto boravište uzvišenih i plemenitih misli. Kad prilikom proučavanja fiziologije budu videli da su zaista »divno sazdani« (Psalam 139,14), biće ispunjeni strahopoštovanjem. Umesto da kvare delo Božjih ruku, oni će poželeti da učine sve što je u njihovoj moći da ispune slavni Stvoriteljev plan. Tako će postići da poslušnost zakonima zdravlja ne smatraju žrtvom ili samoodricanjem, već onim što ono stvarno jeste, neprocenjivom prednošću i blagoslovom.
1 Knjiga je pisana 1903. godine

 

Štampa