Fizička aktivnost i osveženje mozga

»SVEMUIMA VREME.«
PROPOVEDNIK 3,1
Postoji razlika između fizičke aktivnosti - rekreacije i zabave. Rekreacija, kada je zaista ono što njeno ime znači, onda ona jača i izgrađuje. Odvajajući nas od uobičajenih briga i zanimanja, ona osvežava um i telo i tako nas osposobljava da se s novom snagom vratimo ozbiljnom životnom radu. Zabavi je pak, s druge strane, cilj uživanje i u njoj se često preteruje; ona troši snagu za koristan rad i tako postaje smetnja pravom uspehu u životu.
Celo telo je stvoreno da deluje; i ako se fizičke snage aktivnim vežbanjem ne održavaju u zdravom stanju, ni umne snage se ne mogu dugo koristiti u punom kapacitetu. Telesna neaktivnost, koja je naizgled skoro neizbežna u učionici, uz druge nezdrave okolnosti, pretvara učionicu u neprijatno mesto za decu, posebno za onu slabije građe. Provetravanje je često nedovoljno. Nepodesna sedišta navode na neprirodno držanje, ometajući tako rad pluća i srca. Tu mala deca moraju da provedu tri do pet časova svakoga dana, udišući vazduh pun nečistoće i možda zagađen klicama bolesti. Nije čudo što se u učionici često postavljaju temelji bolestima koje traju celog života. Mozak, najnežniji od svih telesnih organa, organ iz koga celo telo crpi nervnu snagu, trpi najveće štete. Prisiljen na preranu ili preteranu aktivnost, i to pod nezdravim okolnostima, on slabi, a rđave posledice često se trajno osećaju.
Decu ne treba dugo držati zatvorenu u kući niti od njih tražiti da naporno uče, sve dok ne bude postavljen dobar temelj njihovom fizičkom razvoju. U razdoblju od prvih osam ili deset godina života, za dete je polje ili vrt najbolja učionica, majka najbolji učitelj, a priroda najbolji udžbenik. Čak i kad dete dovoljno odraste i počne da pohađa školu, njegovo zdravlje treba smatrati mnogo važnijim od knjiškog znanja. Njemu treba osigurati najpovoljnije uslove za fizičko i mentalno rastenje.
Nisu samo deca u opasnosti zbog nedostatka vazduha i vežbanja. U višim kao i u nižim školama ovi bitni zdravstveni uslovi i sada se često zanemaruju. Mnogi učenici, iz dana u dan, sede u tesnoj sobi nagnuti nad svojim knjigama, sa tako pritešnjenim grudnim košem da ne mogu potpuno i duboko da dišu, njihov krvotok je usporen, noge hladne a glava vruća. Pošto se telo dovoljno ne ishranjuje, mišići slabe, a ceo organizam je iscrpljen i bolestan. Često takvi učenici postaju doživotni invalidi. Oni su mogli izaći iz škole ojačani i telesno i mentalno da su im u toku školovanja bili osigurani odgovarajući uslovi, redovnim vežbanjem na suncu i svežem vazduhu.
Učenik koji se s ograničenim vremenom i sredstvima bori da stekne obrazovanje, mora da shvati da vreme utrošeno na telesno vežbanje nije izgubljeno. Onaj koji je neprestano zadubljen u knjige uskoro će ustanoviti da mu je um izgubio svežinu. Oni koji poklanjaju odgovarajuću pažnju telesnom razvoju bolje će napredovati u sticanju znanja nego da su sve svoje vreme posvetili učenju.
Um često gubi ravnotežu, baveći se isključivo jednom oblašću razmišljanja. Ali, svaku sposobnost bez opasnosti moguće je izložiti naporu, ako su mentalne i fizičke sile podjednako opterećene i ako se predmeti proučavanja menjaju.
Fizička neaktivnost slabi ne samo umnu već i moralnu snagu. Moždani živci, koji su povezani sa celim organizmom, predstavljaju sredstvo preko koga Nebo saobraća sa čovekom i utiče na njegov unutrašnji život. Sve što sprečava tok električne struje u živčanom sistemu, slabeći tako životne snage i umanjujući umne sposobnosti, smanjuje i osetljivost moraine prirode.
Isto tako, prekomerno učenje, povećava priliv krvi u mozak, stvara bolesnu razdražljivost koja umanjuje snagu samosavlađivanja i često daje maha pojavama iznenadnih zanosa i prohteva. Tako se otvaraju vrata poroku. Zloupotreba ili neupotreba fizičkih sila u najvećoj meri odgovorna je za plimu pokvarenosti koja se širi svetom. »Ponos, izobilje hleba i bezbrižan mir«, isto su tako smrtni neprijatelji ljudskog napretka u ovom naraštaju kao i onda kada su prouzrokovali uništenje Sodoma.
Nastavnici moraju da shvate ove činjenice i o njima govore svojim učenicima. Poučite učenike da pravilan način života zavisi od pravilnog načina mišljenja, i da je telesna aktivnost bitna za neporočnost misli.
Pitanje prikladne rekreacije učenika, često učitelje dovodi u nedoumicu. Gimnastičke vežbe zauzimaju korisno mesto u mnogim školama; ali, kad nema brižljivog nadzora, u tome se često preteruje. U gimnastičkoj dvorani mnogi mladići, pokušavajući da prikažu svoju snagu, zadobijaju povrede od kojih će trpeti celog života.
Vežbanje u gimnastičkoj dvorani, bez obzira koliko je dobro organizovano, ne može nadoknaditi rekreaciju na svežem vazduhu, a za takvu rekreaciju naše škole moraju da stvore bolje mogućnosti. Učenicima je neophodno energično vežbanje. Ima malo zala kojih se treba više bojati nego od tromosti i besciljnosti. Međutim, usmerenost većine atletskih sportova zabrinjava one kojima na srcu leži dobrobit mladih. Učitelji su zabrinuti kad razmatraju uticaj tih sportova i na učenikov napredak u školi i njegov uspeh u kasnijem životu. Igre kojima učenik posvećuje toliki deo svoga vremena, odvraćaju njegovu pažnju od učenja, one mu ne pomažu da se pripremi za praktičan, ozbiljan rad u životu. Njihov uticaj ne razvija uglađenost, velikodušnost, ili pravu muževnost.
Neke od najomiljenijih zabava, kao što su američki fudbal i boks, postale su škole surovosti. Te igre razvijaju iste osobine kao i igre u starom Rimu. Želja za isticanjem, uživanje u gruboj sili, bezobzirno preziranje života, veoma razorno deluju na mlade.
Druge atletske igre, iako ne navode na toliku surovost, takođe zaslužuju prigovore zbog preteranosti do kojih su dovedene. One podstiču ljubav prema uživanju i uzbuđenju, razvijajući tako odbojnost prema korisnom radu i sklonost izbegavanju praktičnih dužnosti i odgovornosti. One teže da unište sklonost prema trezvenom odnosu u stvarnosti života i njegovim smirenim zadovoljstvima. Tako se otvaraju vrata lakoumnosti i razuzdanosti sa njihovim strašnim posledicama.
Zabavne sedeljke, kakve se obično priređuju, takođe su smetnja pravom rastenju, bilo uma bilo karaktera. Tako se formiraju lakoumna društva, stvaraju navike neumerenosti, trke za uživanjima i često rasipnosti, što ceo život baca u ponor zla. Roditelji i učitelji mogu mnogo učiniti da se takve zabave zamene zdravom i životvornom razonodom.
Nadahnuće je pokazalo put u tome, kao i u svemu ostalome što se tiče našeg dobra. U stara vremena, za ljude koji su bili pod Božjim vođstvom, život je bio jednostavan. Oni su živeli usko povezani s prirodom. Njihova deca učestvovala su u radu koji su obavljali roditelji i proučavala lepote i tajne riznica prirode. U tišini polja i šuma razmišljala su o veličanstvenim istinama, koje su se kao sveti zalog prenosile iz naraštaja u naraštaj. Takvo vaspitanje je stvaralo jake ljude.
U naše vreme, život je postao izveštačen, a ljudi su se suočili sa izrođavanjem. Iako se možda ne možemo potpuno vratiti jednostavnim navikama iz tih starih vremena, možemo od njih izvući pouke koje će naše trenutke rekreacije učiniti onim što njeno ime znači - trenucima pravog izgrađivanja tela, uma i duše. 
Okolina doma i škole u tesnoj je vezi s rekreacijom. Prilikom izbora doma ili mesta za školu o ovome treba razmisliti. Oni kojima je mentalna i fizička dobrobit važnija od novca ili zahteva i običaja društva, trebalo bi da svojoj deci osiguraju blagoslov učenja od prirode i izgrađivanje tela, uma i duše u prirodi. Za vaspitni rad bilo bi veoma korisno kada bi svaka škola bila tako smeštena da učenicima pruži priliku da obrađuju zemlju i imaju pristup poljima i šumama.
Najbolji uspesi u rekreaciji učenika mogu se postići kad u njoj učestvuje i nastavnik. Pravi nastavnik svojim učenicima može da ponudi malo darova koji bi bili vredniji od njegovog društva. Ljude i žene, a još više mlade i decu, stvarno možemo razumeti tek kad im se sa simpatijom približimo; mi ih moramo razumeti da bismo im najuspešnije mogli pomoći. Da bi se učvrstile prijateljske veze između nastavnika i učenika, nema boljeg načina nego što je njihovo veselo međusobno druženje izvan učionice. U nekim školama nastavnik je uvek sa svojim učenicima za vreme rekreacije. On se sjedinjuje s njima u njihovim težnjama, prati ih na izletima i naizgled se potpuno izjednačava sa njima. Za naše škole bilo bi dobro kad bi se ovaj običaj svuda prihvatio. To zahteva velike žrtve od nastavnika, ali bi zato požnjeo i bogatu nagradu.
Rekreacija koja koristi samo njima, deci i omladini nikada neće doneti toliki blagoslov kao rekreacija koja im pomaže da budu korisni i drugima. Po prirodi skloni oduševljavanju i podložni uticaju, mladi brzo prihvataju predloge. Kada se govori o gajenju biljaka, neka se nastavnik potrudi da u njima probudi želju da ulepšaju školsko dvorište i učionicu. To će doneti dvostruki blagoslov. Ono što se učenici trude da ulepšaju, nerado će kvariti i uništavati. Oni će razvijati oplemenjen ukus, ljubav prema redu i naviku čuvanja; a duh prijateljstva i saradnje, koji se tako razvija, služiće im na blagoslov celog života.
Isto tako moguće je pobuditi novi interes za rad u vrtu ili za izlete u polja i šume, ako učenici budu pokrenuti da se sete onih koji su odvojeni od tih ugodnih mesta i da s njima podele prekrasne darove prirode.
Pažljiv nastavnik naći će mnoge prilike da svoje učenike uputi na korisna dela. Posebno mala deca imaju u svoga učitelja skoro neograničeno poverenje i isto tako poštovanje. Što god on predloži
0    pomaganju u domu, o vernosti svakodnevnim dužnostima, o služenju bolesnima i siromašnima, retko neće doneti roda. Tako će opet biti postignut dvostruki dobitak. Takav ljubazni predlog imaće povratno delovanje na onoga koji ga je dao. Zahvalnost i saradnja roditelja olakšaće teret nastavniku Pažnja posvećena rekreaciji i fizičkoj kulturi ponekad će, nema sumnje, prekinuti redovni tok školskog rada; ali taj prekid neće se pokazati kao stvarna smetnja. Osvežavanjem uma i tela, jačanjem nesebičnog duha, i povezivanjem učenika i nastavnika vezama zajedničkih interesa i prijateljskog druženja, utrošeno vreme i napor biće stostruko nadoknađeni. Tako će biti data blagoslovena oduška onoj nemirnoj energiji, koja je često izvor opasnosti za mlade. Kao zaštita protiv zla, upošljavanjem uma onim što je dobro, mnogo je vrednije od nebrojenih zakonskih i disciplinskih zabrana.

 

Štampa