O ČEMU RAZMIŠLJAŠ?

Mi ljudi se trudimo da se pred drugima prikažemo u najboljem svetlu tako što ćemo svoje ponašanje i reči uskladiti sa elementarnim zahtevima morala i kulture okoline u kojoj se krećemo. Ali ono što se spolja ne vidi, što niko o drugom čoveku ne zna jeste neizgovorena misao koju samo Bog može da pročita.

Kaže se da je čovek onakav kakav je kada ga niko ne vidi, odnosno onakav kakve su mu misli. Važno je kakvi smo spolja, ali je naša suština u našem intimnom, unutrašnjem svetu.

Šta je misao i kako nastaje?

Misao nije nešto što nam se dešava, već nešto za šta smo sami odgovorni. Mi smo ti koji proizvodimo sopstvene misli. Ona dolazi iz nas, a ne izvan nas. Svojim razmišljanjem mi određujemo ono što vidimo – iako često izgleda da je obrnuto. Naše misli, a ne okolnosti odrediće kako ćemo se osećati.
Mišljenje je funkcija svesti, voljna aktivnost koja oblikuje našu predstavu o životu, sposobnost da se iznutra oblikuje sopstvena stvarnost, pokušaj da se protumači data situacija. Dakle, i naša emocionalna reakcija nije proizvod onog što nam se desilo, već je proistekla iz našeg mišljenja, odnosno sistema verovanja.
Prosečna odrasla osoba ima između 40 i 50 hiljada misli dnevno, a 87% njih su negativne!

Koliki je značaj misli?

Kvalitet našeg života je određen time kako se odnosimo prema onome što zamislimo – kako misli proizvodimo i kako reagujemo na njih. Ono što mislimo i osećamo određuje to kako ćemo se ponašati i da li će naš život biti uspeh ili promašaj.

Svako osećanje, bilo ono pozitivno ili negativno, proističe iz naših misli. Nemoguće je osećati ljubomoru, tugu, ljutnju ili depresiju bez da smo pre toga imali ljubomorne, tužne, ljutite ili depresivne misli. Osećanja prate i odgovaraju na misao, bez obzira koliko dugo smo se bavili mišlju.
Način na koji mislimo o nečemu i način na koji se odnosimo prema tom mišljenju, odrediće njegov uticaj na nas. Mišljenje je to koje daje smisao okolnostima. Upravo zato iste okolnosti po pravilu imaju različito značenje za različite ljude. Mišljenje nije stvarnost već naša interpretacija stvarnosti.
Šta je sistem mišljenja i koliki je njegov uticaj?
Skup svih naših prošlih misli čini naš »sistem mišljenja«, samostalnu jedinicu kroz koju posmatramo svet. Sistem mišljenja sadrži sve informacije koje smo nakupili tokom života. Svaka naša odluka, reakcija i interpretacija obojena je sistemom mišljenja, svojstvenim samo nama. Sistem mišljenja deluje poput filtera kroz koji informacije prolaze pre nego što dođu do naše svesti. To je složen, savršeno konstruisan obrazac mišljenja, povezanih u principe, verovanja, očekivanja i stavove. Sistem mišljenja omogućava nam da nove činjenice i situacije uporedimo s onim što već znamo na osnovu prošlih iskustava. On koristi raniju informaciju da prida veći ili manji značaj svemu što nam se dešava u životu. Kada se oslanjamo na njega, mi zapravo razmišljamo onako kako smo navikli, u skladu sa svojim uobičajenim stavovima. Tako su formirane naše uobičajene reakcije na život. Sistem mišljenja obuhvata psihološke mehanizme koji nas uveravaju da smo u pravu, da su naša shvatanja ispravna i opravdana.
Sistem mišljenja, sam po sebi, teško je podložan promenama, ne trpi preispitivanje i vrši procene isključivo po sopstvenim merilima. On je tako utkan u naš um da ćemo uvek pronalaziti logičnu vezu među stvarima koje doživljavamo kao istinite. Uverenja koja gajimo uvek će imati smisla u okviru našeg sistema mišljenja. Sistem mišljenja navodi nas na zaključak da smo realisti i da je sve u životu upravo onako kako mi to doživljavamo.
Pošto sistem mišljenja ima sopstveni sistem vrednovanja, mi prihvatamo ideje koje su nam bliske, dok ostale odbacujemo. Zato ljude privlače osobe sa sličnim sistemom mišljenja, dok ih oni drugi čine nervoznim.
Znajući da svi ljudi, uključujući i nas, nesvesno tumače svoja uverenja kao da su stvarnost, odreći ćemo se potrebe da uvek budemo u pravu. Shvatićemo da su naša uverenja samo funkcija uslovljena prošlim iskustvima. Da je naša prošlost drugačija, drugačije bi bile i naše predstave o životu. Tek kad shvatimo prirodu sistema mišljenja bićemo zaista sposobni da saslušamo i poštujemo i tuđe stavove. Time se naš vidokrug širi i otvara se prostor za neka nova stanovišta. Više nećemo ulaziti u jalove rasprave i nećemo biti ozlojeđeni, zbunjeni ili zli zato što su stavovi drugih ljudi drugačiji, već ćemo i očekivati da drugi ljudi drugačije misle.

Kako misli utiču na uspeh u životu?

Sve što postignemo i sve što ne uspemo da postignemo u životu direktno zavisi od naših misli.
Naše razmišljanje jasno određuje pravac našeg delovanja. Kad god skliznemo u negativne misli, sebi stvaramo još više problema. Negativno razmišljanje je formula gubitnika. Dakle, čim uhvatimo svoje misli na neprijateljskoj teritoriji – u brigama, napetosti, traženju mana u drugima, samookrivljavanju, ozlojeđenosti i ogorčenosti – nasmejmo se sami sebi. Zastanimo i zapitajmo se da li je nužno da to osećamo. Popijmo čašu vode, udahnimo duboko, prošetajmo malo, probajmo da se setimo nečeg lepog ili posetimo prijatelja. Interesantno je kako se situacija u trenutku može preokrenuti u našu korist samo ako odlučimo da se nasmejemo.
Osećaj zadovoljstva otvara prostor u našem umu za ulazak novih, kreativnih misli, omogućavajući nam da s manje oštrine posmatramo svet oko sebe, a život zaista doživljavamo kao Božji dar. Shvatajući ovo bićemo sposobni da npr. tuđe kritike primamo samo kao informaciju, a ne kao razlog za uznemirenost.
Time što biramo šta ćemo zamisliti, kako ćemo to shvatiti i kako ćemo to vrednovati, mi biramo sopstvenu emocionalnu reakciju. Svaka osoba sebi stvara osećanja i niko ne može nekom drugom učiniti da mu se stvore osećanja. Osećanja ne biramo direktno već indirektno.

Kako misli utiču na zdravlje?

Jedan od razloga zašto je dobro gajiti pozitivne misli jeste zdravlje. Mentalni procesi koji se odvijaju u nama utiču na naše fizičko zdravlje više nego što to pretpostavljamo.
Um i telo su povezani i ono što se dešava u umu direktno deluje na telo. Naše misli i osećanja nisu nešto što se dešava samo u glavi. Misli su akcija. Birajući misli biramo i svoju fiziologiju. Misli imaju svoje telesne manifestacije koje se dešavaju odmah kada nešto pomislimo. Zato budimo oprezni u tome šta mislimo i zamišljamo, jer ako je to dovoljno snažno, našem telu se i dešava kao da je stvarnost. Time i postaje stvarnost. Zato treba da naučimo da se bavimo mislima čije ostvarenje bi rado i doživeli.
Strukture u našem mozgu (hipotalamus-hipofiza) materijalizuje naše misli i raspoloženja tako što proizvodi određene hormone koji direktno utiču na dešavanja u našem organizmu. Negativne misli pothranjuju negativne emocije kao što su uznemirenost, tuga, ljutnja, zabrinutost, sumnja, nepoverenje, strah itd. Pod uticajem emocija javljaju se promene u moždanim talasima, disanju, temperaturi (različitu u određenim reonima tela), radu srca, cirkulaciji, varenju, napetosti u mišićima, provodljivosti kože, funkciji imunog sistema itd. Svakodnevno i konstantno gajenje negativnih misli uzrokuje poremećaj u životnim funkcijama i direktan je izazivač bolesti.
Kao što mnoge telesne bolesti nastaju uticajem uma na telo, isto tako mnoge telesne bolesti se mogu lečiti mentalnim vežbama. Jednostavnim vežbama opuštanja snižava se nivo krvnog pritiska, usporava ubrzani srčani ritam, a pojačava stanje mentalne budnosti. Studije su pokazale da zamišljanjem tj. vizualizacijom da, npr. bela krvna zrnca poput vojnika opkoljavaju ćelije raka i uništavaju ih, može nastati snažna reakcija imunog sistema koji zaista uništava rak u organizmu.
U trenucima zabrinutosti i uplašenosti zamišljanje složene scene poput šetnje kroz šumu ili duž rečne obale ili morskom žalu jeste jedan od načina indukovanja osećanja mira i odmora. Prisećanjem na prijatne scene iz prošlosti ponovo se emotivno proživljavaju srećni trenuci. Iskustva koja smo stekli sa Bogom trebalo bi da su nam često u mislima. Sećanje na te događaje učiniće nemerljivo više za naš psihološki rast u odnosu na sve lekove ovog sveta.
Formiranje mentalnih slika najnežnijih snova i nadanja koja tek treba da se ispune, daje novu dimenziju ovom već ionako korisnom procesu. Potenciranje ovih slika budi nadu, sigurnost i volju da se uloži dodatna snaga da ono o čemu je maštano, bude i ostvareno.
„Treba naglašavati uticaj uma na telo isto kao i uticaj tela na um. Električna sila mozga, pojačana umnom aktivnošću, oživljava celi organizam i tako postaje dragocena pomoć u odupiranju bolestima. To se mora jasno izneti. Važnost snage volje i samosavlađivanja kako za čuvanje tako i za obnavljanje zdravlja: štetne pa čak i razorne posledice gnjeva, nezadovoljstva, sebičnosti, poročnosti, i s druge strane divna životodavna sila koja se nalazi u dobrom raspoloženju, nesebičnosti, zahvalnosti – sve to takođe treba prikazati.“ – Vaspitanje 197.
„Tuga, briga, strah, nezadovoljstvo, griža savesti, osećanje krivice, neverovanje – sve to doprinosi slabljenju životnih sila, vodi uništenju i smrti. Hrabrost, nada, vera saosećanje i ljubav obnavljaju zdravlje i produžuju život.“ – Zdravlje i sreća, 211.
“Veselo srce pomaže kao lek, a duh žalostan suši kosti.” (Priče Solomunove)
„Svest da činimo ono što je dobro najbolji je lek za bolesno telo i dušu. Naročiti Božji blagoslov koji počiva na primaocu jeste zdravlje i snaga. Čovek čiji je duh spokojan i zadovoljan u Bogu, nalazi se na putu ka zdravlju.“ – I Sved. 279.
„Kad je čovek u svojoj duši i svesti slobodan i srećan, budući svestan da čini dobro i nalazeći zadovoljstvo u tome što usrećuje druge, te stvara raspoloženje koje deluje na ceo organizam, oslobađa krvotok i jača celo telo. Božji blagoslov je jedna isceljujuća moć, i oni koji obiluju dobrim delima u korist drugih osetiće taj čudesni blagoslov i u srcu i u životu.“ – Hrišćanska umerenost, 13.
Zadovoljstvo životom je osnova zdravlja. Zadovoljstvo je najbolji čuvar zdravlja i vitalnosti.

Priredila: Dr Alinka Ivanov

Nastaviće se...

Oznake: Razmišljanje,, misao,, uspjeh u životu,, misli,, mislila,, mislili,

Štampa