ATEROSKLEROZA

ATEROSKLEROZA - opasnost za savremenog čoveka

 Najčešći uzrok smrtnosti u razvijenom svetu, a i u našoj zemlji su: bolesti srca i krvnih sudova, maligne bolesti i moždani udar. Preko 60% ljudi umire zbog ishemične bolesti srca i moždanog udara, a zajednički uzrok ovim bolestima je ateroskleroza. Zato je borba protiv ateroskleroze istovremeno i borba protiv starenja i smrti.

Kada treba da počnemo tu borbu?

Trudnoća je vreme kada buduća majka formira ukus i dijetske navike svog nerođenog deteta. Ono što majka u trudnoći najviše koristi u ishrani to će i njeno dete kasnije najviše voleti da jede.

Vreme dojenja: jer ukus i miris majčinog mleka, koji je određen hranom koju ona unosi, značajno utiče na formiranje bebinog ukusa.

Detinjstvo je doba kada se stiču dobre navike i kada se navike najdublje ukorenjuju. Stoga, ishrani treba da obratimo značajnu pažnju kako bi formirali ispravne navike u ishrani dece. Ako ovo zanemarimo, već u mladosti možemo očekivati da će se pojaviti ateromi na krvnim sudovima. Istraživanja i obdukcioni nalazi na vojnicima poginulim u vijetnamskom ratu su pokazala prisustvo aterosklerotskih promena na zidovima krvnih sudova dvadesetogodišnjaka.

Zato nas Biblija podseća:

“Uči dete prema putu kojim
će ići pa neće od njega
odstupiti ni kad ostari.”
(Solomunove izreke).

U borbi protiv ateroskleroze, a i ostalih savremenih bolesti, postoji problem začaranog kruga.
Detinjstvo i mladost su vreme sticanja ispravnih navika, ali istovremeno i doba kada se posledice loših navika još ne ispoljavaju. Zašto je onda bitno u tom periodu obraćati pažnju na zdravstvene principe?
Zrelo doba i starost je vreme kada su se loše navike već duboko ukorenile. To je i doba kada se žanju posledice loših navika stečenih još u detinjstvu i mladosti. Kako se u kasnijem dobu već duboko ukorenjene loše navike promeniti?
Bez obzira na propuštene prilike, postojeće navike i trenutni stepen ateroskleroze, poruka po pitanju borbe protiv ovog patološkog procesa glasi:

Nikad nije kasno!

Značenje pojma atero-skleroze:

Athero znači naslaga, zadebljanje, plak u zidu krvnog suda; on dovodi do suženja krvnog suda. Sclerosis označava gubitak elastičnosti krvnog suda.
Aterosklerotični krvni sud otežava dotok kiseonika do ćelija i organa i dopremanje hranjivih materija koje predstavljaju izvor energije (glukoze) i gradivnih materija. To vodi postepenom i stalnom deficitu kiseonika (»gušenja« ćelija i vitalnih organa). Možemo dakle zaključiti da je ateroskleroza starenje krvnih sudova i da vodi ka prevremenom, laganom umiranju.

Aterom se sastoji od: holesterola (slobodnog ili esterifikovanog), triglicerida, masnih kiselina, kalcijuma, vezivnih vlakana i dr. Glavni sastojak ateroma zida krvnog suda je LDL-holesterol, koji potiče iz krvi. Njegova količina u ateromu tj. zidu krvnog suda u srazmeri je sa njegovom koncentracijom u plazmi.

Bolesti prouzrokovane aterosklerozom su: ishemična bolest srca, visok krvni pritisak, moždani šlog, cirkulatorne smetnje ekstremiteta, slabost i gubitak funkcije svih organa, prevremeno starenje celokupnog organizma.

Ishemičnu bolest srca sačinjavaju: angina pektoris, srčani infarkt, srčana slabost, poremećaj ritma, iznenadna smrt i «tiha ishemija«. Opasnost »tihe ishemije« se sastoji u tome što prividno zdrave osobe sa prisutnim faktorima rizika mogu u svakom trenutku umreti. Zato svaka osoba koja se oseća zdravom a ima faktore rizika, treba da prihvati preventivni program.

Faktori rizika za aterosklerozu su:

  1. Glavni: povišene vrednosti holesterola u krvi, visok krvni pritisak, pušenje.
  2. Sporedni: gojaznost, nedovoljna fizička aktivnost, povišene vrednosti triglicerida, šećerna bolest, stres, psihološka karakteristika ličnosti (tip-A ličnosti).
    Do porasta LDL-holesterola u krvi dovodi: povećan unos zasićenih (životinjskih) masti, povećan unos holesterola, povećan unos ukupnih masti, povećan unos trans-oblika nezasićenih masnih kiselina, prekomerni energetski unos, smanjen unos nezasićenih masnih kiselina.
    1. Holesterol je produkat jetre životinjskog i čovečijeg organizma. Zato se nalazi isključivo u namirnicama životinjskog porekla. Biljna hrana ne sadrži holesterol!
    Izvori holesterola su: sva mesa, pogotovo iznutrice (mozak, bubrezi, crna džigerica, pileći želudac...), jetrena pašteta, mast sa mesa, žumance, kavijar.

2. Ukupan unos masti trebao bi da bude oko 15% ukupnog energetskog unosa. U našoj populaciji ukupan unos masnoća je oko 40%. Povećan unos zasićenih masnih kiselina, najviše doprinosi porastu LDL-holesterola u krvi.
Izvori zasićenih masnih kiselina su: životinjska mast (svinjska, guščija, pačija...), mlečni proizvodi (buter, kajmak, pavlaka, masni sirevi), masni delovi mesa.

3. »Trans«-oblici nezasićenih masnih kiselina su biljne masti. Hidrogenizacijom i termičkom obradom prirodni »cis« oblici masnih kiselina prevedeni su u »trans« oblike. »Trans« oblici u organizmu imaju dejstvo slično zasićenim masnim kiselinama.
4. Dejstvo »trans« oblika: porast koncentracije LDL-holesterola, sniženje koncentracije HDL-holesterola, povećanje aktivnosti zapaljenskih jedinjenja (prostaglandina E2), smanjenje odbrambenih (imunoloških) sposobnosti, sumnja na kancerogenost, nepovoljno dejstvo na obolele od šećerne bolesti.
Namirnice bogate »trans« oblicima su: čips, krekeri, specijalna peciva; čokolade, sladoled; kikiriki maslac, margarini, biljna mast, rafinirana ulja i termički više puta obrađivana biljna ulja.
Hladno ceđena ulja ne sadrže »trans« oblike masnih kiselina i zato su najbolji izvori masnoća.

KAKO POPRAVITI POSTOJEĆE STANJE KRVNIH SUDOVA?

Redukcijom ateromskih naslaga krvni sudovi bi se mogli pročistiti, protok krvi poboljšati i time bi se celokupni organizam podmladio. Da je to zaista moguće, potvrđuju koronarografije rađene pre i posle uvođenja striktne vegetarijanske dijete. Smanjenje aterosklerotičnih naslaga na zidovima krvnih sudova posledica je:

1. Smanjenja koncentracije LDL-holesterola u krvi, što dovodi do sniženja sadržaja LDL-holesterola u ateromu.

2. Povećanja koncentracije HDL-holesterola u krvi, koji omogućuje prenos holesterola iz ateromskih naslaga ka jetri i njegovu dalju eliminaciju iz organizma.

garlic confit 1

Dijetski faktori koji istovremeno snižavaju LDL holesterol i povećavaju HDL holesterol u krvi: maslinovo ulje, beli luk (2-3 češnja dnevno 4-5 puta sedmično), crni luk, ovas (tanjir ovsenih mekinja dnevno), mahunarke, pektin (jabuka, mrkva), grejpfrut (sa opnom), grožđe (sveže, sok, suvo), hrana bogata mononezasićenim masnim kiselinama (maslinovo ulje, mahunarke, orašasto voće).
Na sniženje LDL-holesterola u krvi utiče: smanjenje ukupnog unosa masti, ukupnog unosa holesterola, smanjenje zasićenih masnih kiselina (životinjskih i mlečnih), povećanje unosa nezasićenih masnih kiselina (mono- i polinezasićenih), povećanje unosa dijetskih vlakana (mahunarke, žitarice, voće), povećanje unosa složenih ugljenih hidrata i smanjenje unosa koncentrovanih ugljenih hidrata, povećanje unosa biljnih proteina, unos biljaka koje snižavaju holesterol.
Biljke koje snižavaju LDL-holesterol su: beli luk, soja, ovas, ječam, pirinač, crni luk, jabuka, šargarepa, mahunarke.

jogging

HDL-holesterol je »dobar« holesterol koji se kreće sa periferije, iz ateromskih naslaga ka jetri gde se i holesterol »istovara«, a potom putem žuči i stolice izbacuje iz organizma.

Faktori koji povećavaju HDL-holesterol su: dijetni faktori, smanjenje telesne težine i fizička aktivnost.

U dijetne faktore spadaju: beli i crni luk, grožđe (sveže, suvo, sok i vino), jabuke, jogurt, maslinovo ulje, ovas, soja i pasulj, izvori mononezasićenih masnih kiselina (jezgrasto voće, bundevine semenke), estrogeni (fitoestrogeni).

Smanjenje telesne težine: Pored brojnih poželjnih dejstava, dovodi takođe do povećanja HDL holesterola, stvarajući time uslove za »čišćenje« krvnih sudova od ateromskih naslaga.

Fizička aktivnost: Dovodi do porasta HDL holesterola, sniženja LDL holesterola i triglicerida, smanjenja telesne težine, smanjenja krvnog pritiska, razvoja kolateralnih krvnih sudova pre svega u srcu, smanjuje nivo šećera u krvi, podstiče proizvodnju endorfina (»hormona sreće i zadovoljstva«), smanjuje stres i omogućuje dobar san.

Upozorenje vegetarijancima: HDL-holesterol snižavaju povećan unos koncentrovanih ugljenih hidrata i polinezasićenih masnih kiselina.

Oksidacija LDL-čestice je pokretač taloženja LDL-holesterola i procesa ateroskleroze. Oksidaciju LDL-holesterola sprečava: smanjenje koncentracije LDL-holesterola u krvi, mononezasićene masne kiseline, vitamin E, vitamin C, beta-karotin (provitamin-A), koenzim Q-10.

Čovek je star onoliko
koliko su mu stari krvni sudovi.
Ateroskleroza je proces
koji vodi prevremenom starenju
krvnih sudova.
Borba protiv ateroskleroze
je borba za protiv starenja i smrti.
. . .

Mr sc med. Ivanov dr Dragan

Oznake: Mr sc med. Ivanov dr Dragan, ATEROSKLEROZA , Nikad nije kasno!, Fizička aktivnost:

Štampa