Med

“Jedna košnica rastera deset lekara”
Narodna izreka

Med je slatka, gusta, sirupasta, aromatična materija koju proizvode pčele nakon prerade cvetnog ili vancvetnog nektara ili drugih slatkih sokova živih biljaka.

Fizička svojstva meda - konzistencija

Sveži med je gusta prozirna polutečna masa koja postepeno kristališe do stvrdnjavanja. Gušći med ima manji sadržaj vode - od 14 do 16%. Brzina kristalizacije zavisi od vrste šećera i njihove strukture. Kristališu glukoza i saharoza, a fruktoza ostaje tečna. Med koji sadrži veću količinu glukoze, “šećeri” se brže - prelazi u velike nežne kristale, a med sa većom količinom fruktoze kristališe sporo i formira male kristale. Grube i krupne kristale formira med sa većim sadržajem saharoze. Najbolja temperatura za šećerenje meda je 14 ˚C. Niža temperatura usporava, ali ne sprečava kristalizaciju. Kristalisani med ne treba otapati, zagrevati i pregrevati na temperaturi iznad 40 ˚C, jer se onda gube njegova lekovita svojstva. Med se ne sme stavljati u vruć čaj ili mleko.
Rok čuvanja meda je neograničen. Najbolje čuvanje meda je u staklenoj ambalaži na tamnom i hladnijem mestu. Nemojte držati med na svetlosti i u otvorenim posudama, jer antibakterijske supstance koje med sadrži na svetlosti se brzo razgrade, pa se med brže pokvari.

Boja

Boja meda se razlikuje u zavisnosti od obojenih materija koje se nalaze u nektaru i u medljici (karotin, ksantofil, hlorofiloidi, melanin i dr.). Med može biti bezbojan, svetložut, tamnožut, mrk, tamnomrk. Najsvetliji je med od bagrema i ima slabu nijansu krem boje. U svetlije medove se ubrajaju i med od deteline, vrbe, lipe i dr. Nektarski med je pretežno žute boje. Med od duvana i kestena je mrk.

Ukus

Med se poznaje pre svega po prijatnom slatkom ukusu. Zahvaljujući kombinaciji arome, slasti šećera i kiselosti koju mu daju organske kiseline, med uporedo sa slatkim ukusom ima prijatnu slabo nakiselu svežu nijansu koja se oseća naročito u voćnom medu ili u medu od belog bagrema. Neke vrste meda - od kestena, duvana, vrbe - mogu da imaju vrlo izražen gorak ukus. Slađi je ukus onog meda, u kojem preovlađuje fruktoza.

Hemijski sastav meda

1. Ugljeni hidrati – od svih ugljenih hidrata u medu su najzastupljenije glukoza i fruktoza - 75 do 85%. One se brzo iskorišćavaju u ljudskom organizmu i predstavljaju koristan energetski materijal. Med je kvalitetniji ukoliko sadrži veći procenat glukoze i fruktoze. Šećeri u medu imaju niz prednosti u odnosu na rafinisani šećer. Naučnici smatraju da rafinisani šećer draži i izaziva upalu želudačne sluzokože. Sem toga on povećava nivo holesterola u krvi i dovodi do ateroskleroze i bolesti kao što su hipertenzija, angina pektoris, infarkt miokarda i dr. Zato med u ishrani mora biti zlatno pravilo čoveka u borbi protiv arterioskleroze i infarkta. Med je posebno koristan za ljude koji su izloženi povećanom umnom i fizičkom radu, za slabe i one koji se oporavljaju od teških bolesti.

2. Voda. Smatra se da je gornja granica vode u medu oko 18%.

3. U medu ima oko 20 prirodnih vitamina (B1, B2, B3, B5, B6, B7, B11, C, A, K i E vitamini). Najveće količine vitamina C ima u medu od nane. Vitamini koji se nalaze u prirodnom medu imaju veću farmakološku aktivnost od onih koje dobija farmaceutska industrija. Komplet biogenih materija koje sadrži med (enzimi, fermenti, fitohormoni, mikroelementi) pojačava dejstvo i lekovita svojstva vitamina iz meda.

3. Minerali. Pčelinji med sadrži mnogo mineralnih materija. To su sledeći elementi: Si, Al, Fe, Ca, Mg, Na, K, Mn, Cu, Bi, Be, B, Ba, Au, Sn, Co, Li, Mo, Ni, Pb, Ag, Ti, P, Cr, Zn, S, Cl i dr. Zahvaljujući uzajamnim odnosima mineralnih materija sa nizom fermenata, hormona i vitamina, one utiču na osetljivost nervnog sistema, na tkivno disanje, procese formiranja krvnih elemenata, imunu zaštitu i dr. Zbog mineralnih materija med je proizvod sa baznim dejstvom zbog čega se preporučuje za oboljenja digestivnog trakta naročito onih kod kojih postoji povećana kiselost želudačnog soka. Američki istraživači su utvrdili da svetle sorte sadrže četiri puta manje gvožđa, dva puta manje bakra i 14 puta manje mangana.

4. Enzimi - dijastaza, invertaza, lipaza, peroksidaza, katalaza. Enzimi ubrzavaju sve biološke procese u organizmu. One enzime koje naš organizam ne može da stvori unosimo preko hrane. Sva raskošna snaga života koja se prethodno nalazila u mladoj biljci, putem meda prenosi se u naš organizam. Oni potpomažu procese varenja u oganizmu, sekretornu funkciju želuca i creva, olakšavaju usvajanje hranljivih materija. Tako na primer, ako za doručak pojedemo parče hleba sa medom, u razgradnji složenih suspstanci iz hleba neće učestvovati samo naši fermenti, već će im pomagati fermenti iz meda. Za ovo dejstvo je naročito neophodna invertaza, koja se jako malo stvara u našem organizmu.

5. Organske kiseline. Med sadrži: jabukovu, mlečnu, oksalnu, limunsku, vinsku, glukonsku, ćilibarnu, buternu i dr. kiseline. Kvalitetni med ne sme da sadrži više od 4 miliekvivalenta slobodnih kiselina. Stari med, koji je počeo da fermentira i med falsifikovan pomoću invertnog šećera, imaju povećanu kiselost. Organske kiseline utiču pozitivno na varenje. One potpomažu procese usvajanja hranljivih materija, izazivaju apetit i pojačavaju sekretornu funkciju želudačne sluzokože.

6. Sadržaj belančevina i azotnih namirnica je mali, ali zbog svoje visoke hranljive, profilaktičke i lekovite vrednosti veoma su bitne za ljudski organizam, naročito za decu i starije ljude. Istraživači iznose mišljenje da većina belančevina potiče iz pljuvačnih žlezda pčela, a da su u manjem delu iz nektara i polena.

7. Masti se takođe nalaze u malim količinama.

8. U medu ima i biogenih stimulatora koji potpomažu rast, živahnost i estrogenu aktivnost organizma. Flavonoidi potpomažu procese protivupalnog i regenerativnog dejstva meda, proširenje krvnih sudova i učvršćenje kapilara.

Energetska vrednost meda je 308 Kcal u 100 g.

Pčelinji med sadrži materije koje deluju bakteriostatski (sprečavaju dalji razvitak bakterija) i baktericidno (ubijaju bakterije). U medu, takođe, postoje materije koje uništavaju protozoe (jednoćelijski organizmi životinjskog porekla) i gljivice. Protivmikrobno dejstvo meda je prouzrokovano fitonicidima (biljni antibiotici) koji u med dolaze iz nektara, polena i biljnih sokova.

Med - potrebna hrana u dečijim godinama

Proučavajući ulogu meda u dečijoj ishrani mnogi naučnici navode da on poboljšava varenje, uništava patogenu floru creva (otklanja proliv), povećava hemoglobin, izbacuje crevne parazite, prekida povraćanje, leči zatvor. Knot je utvrdio da med koji se dodaje dečijoj hrani poboljšava iskoristljivost kalcijuma iz hrane. Primećeno je da su novorođenčad i odojčad kojima je davan med zajedno sa mlekom, brže napredovala u visini i težini i da su imala veći nivo hemoglobina, u odnosu na drugu decu. Med se može davati sam ili sa mlekom, kompotima, sokovima od povrća, voća i dr. Dnevna doza zavisi od uzrasta i težine deteta i kreće se od 1 do 2 grama po kilogramu telesne težine podeljeno u tri i više obroka. Za povećanje nivoa hemoglobina u krvi preporučuju se tamnije vrste meda zbog povećanog sadržaja mineralnih materija u njima. Tamo gde je cilj poboljšanje funkcija sistema za varenje preporučuju se svetlije sorte meda.

Pčelinji med - prirodni doping

Poznato je da se posle uzimanja meda javlja osećaj krepkosti, nestaje umor i javlja se želja za fizičkom aktivnošću. Uzimanje meda se preporučuje pre utakmice, u pauzi i nakon toga. Najbolja izdržljivost i rezultati se dostižu kada se med konzumira 20 - 30 minuta pre početka utakmice u dozi od 40 grama (2 kašike). Ako planinari posle dugog i zamornog hodanja progutaju 1 - 2 kašike meda, brzo vraćaju snagu.

Pčelinji med - izvor dugog života

Istraživači, naučnici, lekari i narodna predanja iz svih epoha razvoja čovečanstva tvrde da redovna upotreba meda vodi do produženja života i prevencije oboljenja. Kada je rimski senator Pol Rumelije slavio svoj 100. rođendan, Julije Cezar koji je prisustvovao slavlju, upitao ga je kakvo sredstvo upotrebljava da bi sačuvao snažno i bodro telo. Odgovor je bio: “med”. U anketama koje su pravili istraživači Rusije, Nemačke, Bugarske i drugih zemalja navodi se da ljudi koji se stalno hrane medom produžavaju svoj život i povećavaju otpornost organizma prema bolestima. Naime, redovna upotreba meda snižava nivo holesterola u krvi, povećava nivo hemoglobina u krvi i normalizuje broj belih krvnih zrnaca i njihovu moć ubijanja mikroorganizama.

Kako jednostavno proceniti kvalitet meda?

- Kristalisani med je onaj pravi.
- Umočite čačkalicu u med i podignite je. Med je prirodan i kvalitetan ako sa čačkalice curi neprekidna nit.
- Stavite kašiku meda i tri kašike čistog alkohola u čašu. Ugrejte čašu u vrućoj vodi i promućkajte. Pravi med se rastvori, a ostali “medovi “ ostavljaju na dnu čaše beo trag.

Šta još treba znati o medu?

- Med i ostale pčelinje proizvode držati što duže u ustima, jer preko jezičnih žlezda brzo prodiru u krv i raznose se po celom organizmu.
- Dobro je med rastvoriti u vodi. Napravite mednu limunadu ili čaj od lekovitih trava sa medom i lagano pijte. U rastvorima meda se neprekidno stvara vodonik –peroksid, koji oslobađa aktivni kiseonik sa smrtonosnim dejstvom na mnoge mikroorganizme.
- Terapija medom se sprovodi dva meseca, pa mesec dana pauza. Terapiju ponoviti ako je potrebno.
- Med se uzima u kontinuitetu svaki dan. U organizmu se ne mogu stvoriti zalihe minerala, kao što se mogu stvarati rezerve masti. Višak minerala se istog dana izluči iz organizma, a već sutradan telo opet vapi za njima.
- Pčelinji proizvodi se uzimaju paralelno sa lekovima, jer ne ometaju njihovo dejstvo, već naprotiv, potpomažu i pojačavaju delovanje.
- Kad god se med koristi u terapiji moraju se imati na umu dva ograničenja: preosetljivost na med i šećerna bolest. Metod lečenja zahteva lekarsku kontrolu.
- Med može da izazove alergiju ako se uzima u količinama većim od dozvoljenih. Dnevna doza za odraslu osobu je maksimalno 100 g. Ova količina se podeli na tri obroka. Doza za decu je 30 g podeljeno u tri obroka. Jedna kašika sadrži 30 g, a kašičica 10 g.


Kako med deluje na organizam?

Zbog bogatstva i skladnog odnosa vitamina, minerala i enzima, med ima sledeća dejstva:

- povećava imunološke zaštitne snage organizma
- ima antibakterijsko, antiprotozoično i antimikotično (protivgljivično) dejstvo
- protivupalno dejstvo
- antialergijsko dejstvo
- hemopoetično dejstvo (formiranje krvi)
- povećava iskašljavanje sluzi iz pluća
- obanavlja oštećene ćelije i tkiva
- uklanja bol
- prirodni je doping
- detoksično (protivotrovno) dejstvo
- poboljšava razmenu materija
- jača srce i krvne sudove i normalizuje pritisak
- normalizuje rad jetre
- ublažava klimakteričke tegobe
- ublažava obolenja disajnih organa i štitne žlezde
- ubrzava oporavak kod rekonvalescenata
- poboljšava koncentraciju i umne sposobnosti
- poboljšava san.

Priredio: Mr sc med. Ivanov Dr Dragan

Oznake: Mr sc med. Ivanov dr Dragan, med, konzistencija

Štampa