‘’I SVIJET PROLAZI...’’

U Staroj Pazovi se od 28. do 30. avgusta 2009. održao duhovni sabor uz geslo: ‘’I SVIJET PROLAZI...’’ 1.Jovanova 2,17.

Na saboru se okupilo više ljudi iz više zemalja kao što su Mađarska, Bugarska, Makedonija, Austrija, Nemačka, Hrvatska, Rumunija, Australija, Kanada i dr. S obzirom na to da su bili prisutni gosti iz inostranstva, oni su imali i prednost da posluže u predavanjima.

S početkom subote slušali smo propoved brata Maćaš Ferenca, propovednika iz Mađarske. On je govorio na temu ‘’Čije je naše srce?’’, uz stih iz Priča Solomunovih 23:26, te između ostalog istakao da danas mnogi polažu pravo na naše srce, od države pa do naše dece, dok jedini koji zapravo ima potpuno pravo jeste Bog, a pravo na to ima kako stvaranjem, tako i otkupljenjem. Naglasio je i kako nas Bog još danas poziva da mu predamo svoje srce, jer želi da ga očisti od svega onoga što nas zaokuplja i pritiska. Možda nam se to čini teško, budući da na svakom koraku susrećemo greh, a i želje našeg tela i srca često nisu u skladu s Božjom voljom i teško im se odupreti. Ali imamo sigurnost u Hristu koji je sve pobedio, u Hristu koji je četrdeset dana postio i molio se pripremajući se za veliku misiju koja je poznata gotovo svakom biću! Pouzdajmo se stoga u Njega, u Njegovu pomoć, u Njegovu pravednost jer bez Njega ne možemo učiniti ništa.
U prepodnevnom delu subotnog bogosluženja, u vođenju ponovne biblijske lekcije poslužio je brat Sava Stražmešterov, a u vođenju nove brat Trifun Aleksić. Subotnju propoved održao je brat Marin Barbu, propovednik iz Rumunije, koji je takođe i regionalni sekretar za Evropu. U svojoj propovedi govorio je o poslednjem vremenu, o vremenu u kojem živimo te o pripremi za nebo. Spomenuo je da ima puno onih koji misle da će uspeti promeniti svoj karakter dok Hristos bude dolazio na zemlju po zapečaćene, ali to je velika zabluda... Gospod je jasno dao do znanja da je vreme milosti prava prilika za rad na svom karakteru, za pripremu za nebo. Danas je vrijeme spasenja! Sve ono što se događa oko nas i sve ono što još sledi ne treba da promatramo sa strahom, već to treba da nas ohrabri, kao što su i apostoli i mnogi reformatori hrabro stajali pred svijetom u Hristovo ime i čvrsto se držali načela vere Slično njima potrebno je da i mi stojimo, da budemo spremni dati i život za načela vere, umesto da ih jevtino prodamo. Potrebno je da pre vremena muke Jakovljeve okajemo svaki učinjeni greh, kako bismo se spremili za vreme kada ćemo pred Bogom morati stajati bez Posrednika.
Poslepodnevni deo bogosluženja bio je raznolikiji, a sastojao se takođe od dva dela. Prvi deo vodio je brat Mladen Aradski, u kojem smo imali prilike da čujemo na vrlo zanimljiv način što su deca pod vođstvom dečijih učiteljica Zorice Dragin i Marte Hangovski naučila u subotnoj školi, zatim nekoliko pesama, jednu recitaciju, te dva iskustva – jedno iskustvo brata Tihomira Poznića, te izlaganje brata Daniela Poropata o letnjem misioniranju mladih na Jadranu, uključujući i neka iskustva sa tog puta. Iako je prelepo videti kako djeca slave Gospoda pevajući mu, recitujući i izlažući ono što su naučili, iako je svaka pesma priča s određenom poukom i vrlo lepo zvuči, iskustva su ipak ono što najviše ohrabruje svakog od nas. Iskustvo je poput dragocenog ulja koje čini da svjetiljka još uvijek gori, a najlepše od svega je to što nam naša lična iskustva s Gospodom niko ne može oduzeti, to je nešto što nas čvrsto vezuje s Njim. Ovim putem bih želela podstaći svu braću i sestre da rado pričaju svoja iskustva na slavu Bogu i za ohrabrenje svima koji ih slušaju! Nemojmo se ustručavati ili možda stideti reći drugima što nam je Isus učinio.
Drugi deo poslepodnevnog bogosluženja vodio je brat Daniel Poropat, a u tom delu smo imali prilike čuti brata Marina Barbua koji nam je iznosio vesti iz Gospodnjeg vinograda. Između ostalog istakao je kako su potrebni radnici u delu Božjem širom Evrope, kako je Evropa nekad slala svoje ljude na rad u svijet, a danas nažalost misionari s drugih kontinenata moraju dolaziti da rade u Evropu. Molimo svi zajedno Gospodara žetve da pošalje radnike u žetvu i da ih bude što više! Osim ovog izlaganja čuli smo još nekoliko pesama te izlaganje Marine Aradski o Internacionalnom kongresu mladih koji se ovog leta održao u Španiji, takođe popraćeno nekim iskustvima. Na kraju ovog dela brat dr Dragan Ivanov održao je jedno predavanje iz oblasti duševnog zdravlja, na temu ‘’Volja’’, te ispričao dva iskustva koja su nam takođe bila na ohrabrenje, kao i na slavu Bogu. Time, pesmom i molitvom završili smo subotni dan.
Nedelja je takođe prepodne bila ispunjena sadržajem, i to s dva predavanja. Prvo je držao brat Tomojaga iz Rumunije. U svom predavanju zamolio je prisutne da razmišljaju o sličnostima izraelskog naroda s nama, odnosno o razdobljima kroz koja su oni prolazili, i razdobljima kroz koje mi prolazimo. Sličnosti zaista ima... No, između ostalog pozvao nas je na odgovornost za naše bližnje, članove naših porodica. Ne smemo biti zadovoljni time što naša deca i naši najbliži nemaju ništa protiv istine i ostaju samo na tome. Potrebno je raditi s njima i nastojati da se vrate Gospodu, da prihvate istinu kao nešto svoje. Naše ponašanje u našem domu govori puno toga o nama, a nažalost u tome često nedostaje pobožnosti... na grijeh se više ne gleda kao nekada, greh umrtvljuje našu savest i onda više nismo svesni njegove težine. Treba da tražimo Božju volju, treba da pobedimo sada i ovde, posle je kasno za promene. Ništa nečisto neće ući u nebo, a ako bi se neko nečist tamo i našao, loše bi se osećao i hteo bi što pre nestati odande. Nemojmo biti poput Isava koji je za tanjir hrane predao prvenaštvo. Mi imamo pravo na prvenaštvo, pravo na večni život. Isus je s poverenjem umro za nas da bismo mogli steći večni život. Hoćemo li ga izneveriti?
Nakon toga je brat Antun Gašparević održao predavanje govoreći o potrebi novorođenja, o istinskom krštenju. Nažalost ima i onih koji se krste iz interesa, što je vrlo štetno kako za pojedinca, tako i za crkvu. U skladu s tim pitao je kako možemo prepoznati jesmo li obraćeni, a to se vidi u našem karakteru, običajima i težnjama. Potrebno nam je krstiti se ne samo vodom, nego i ognjem i Duhom Svetim, i prema uzoru našeg Spasitelja svakog jutra tražiti novo krštenje Duhom Svetim da bismo bili na blagoslov svima oko nas, kao što je to i Isus bio.
Završnu riječ održao je brat Danilo Žic - propovednik iz Hrvatske, predsednik naše unije – ohrabrujući nas na izvršavanje naloga koji je Hristos dao svojim učenicima, a koji vredi i dan danas: ići i propovedati svima radosnu vest! Na kraju je izrekao i blagoslov nad svim okupljenima, a grupa mladih otpevala je već tradicionalnu pesmu za kraj sastanaka u našim krajevima: ‘’Srešćemo se tamo’’.
Neka nam Gospod da još puno prilika da bismo čuli još puno propovedi koje su nam toliko potrebne u ovom posljednjem vremenu da bismo uočili nedostatke, mane i grehe koji nas još vežu za ovaj svet, te da nam bude milostiv i neka nam pomogne da ih napustimo. Ne puštajmo olako Isusovu ruku, jer On samo što nije došao! Izdržimo do kraja! Njemu neka je večna hvala i slava zbog svega što je učinio za nas!

Sabina Poropat

DSC05582.jpg DSC05648.jpg DSC05651.jpg

DSC05668.jpg DSC05684.jpg DSC05737.jpg

DSC05738.jpg DSC05739.jpg DSC05741.jpg

DSC05754.jpg DSC05755.jpg DSC05761.jpg

DSC05765.jpg DSC05768.jpg DSC05770.jpg

DSC05771.jpg DSC05796.jpg DSC05832.jpg

DSC05851.jpg DSC05880.jpg DSC05918.jpg

DSC05928.jpg DSC05935.jpg DSC05948.jpg

DSC05949.jpg

Štampa