Mali sastanak sa velikom temom

Gostovanje brata Vojice Lukića u beogradskoj crkvi, u subotu 24. januara 2009. godine bilo je povodza okupljanje nešto većeg broja vernika nego obično.

Jednodnevni duhovni sastanak imao je temu dana - Hristova ljudska priroda, koja je izložena u toku prepodnevnog bogosluženja, posle subotne škole u kojoj su ulogu učitelja imali braća Pavle Radnović i Sava Stražmešterov. Popodnevni program obeležila je projekcija slajdova koje je napravio brat Lukić na svom nedavnom putovanju po Rumuniji i Ukrajini, gde se pored ostalog, družio sa studentima naših misionskih škola.

“Hristos je blizu svakome od nas” - to je bila osnovna misao glavne teme koju je slušalo oko pedesetak vernika, okupljenih u molitvenom domu beogradske skupštine.

Mladi u našoj crkvi sve češće postavljaju pitanja od fundamentalnog značaja i traže ozbiljne odgovore od starije braće.

Naš Spasitelj je došao na ovaj svet sa jasno određenom misijom da nas spase iz jame greha u koju smo upali. Morao je sići do njenog dna, jer je to bio položaj u kojem smo se mi, grešnici, našli. To, zapravo, znači da je ljudska priroda kojom je zaodenuo Svoje Božanstvo, bila ista takva kao i moja i tvoja. Iako bi za Onoga, ko je u punom smislu reči Bog, bilo beskrajno veliko poniženje uzeti ljudsku prirodu koju je Adam posedovao pre pada u greh, Hristos se još dublje ponizio. On je uzeo onu prirodu koju su ljudi imali posle četiri hiljade godina života u grehu, jer drugačije ne bi mogao biti “kušan u svemu kao i braća”, kako kaže stih u Jevrejima poslanici (4,15).

Ozbiljna greška se čini kada se “biti kušan” poistovećuje sa “biti grešan”.  Iako je iz iskustva osetio sve što ljudi osećaju kada su snažno podsticani da učine zlo, iako je morao po cenu strahovite borbe da se odupire tim podsticajima, Sin čovečiji ni za trenutak nije sagrešio, čak ni u svojim mislima. Nebo je potvrdilo da je On ostao potpuno čist i svet, ljubazni Sin po volji svoga Oca. Imati, dakle, palu ljudsku prirodu kroz koju neprijatelj kuša, ne znači biti grešnik. Biti kušan, ne znači biti grešan. Greh se javlja kada naša volja pristane na zle podsticaje i pokori se na taj način kušaču. Hristos ni u jednom momentu nije potčinio svoju volju neprijatelju, već mu se odupirao verom u Božju reč i Njegova obećanja. Na ovaj način dao nam je primer ali i silu da, iako slabi i po telu skloni grehu, i mi možemo u svakom času odbiti neprijatelja, verujući da nam u toj borbi Otac daje istu onu natprirodnu snagu koju je dobijao i Hristos. “Pokorite se dakle Bogu, a protivite se đavolu, i pobećiće od vas” (Jakov 4,7).

“Pitanje Hristove ljudske prirode je nezaobilazno, kada govorimo o opravdanju verom i objašnjavamo Božji Plan spasenja” - istakao je brat Vojica Lukić.

 Zato bi “na svaku dalju raspravu po pitanju Isusove prirode koja bi usmeravala misli na to da je On bio drugačiji od nas, ili da je imao lakši zadatak nego što ga imamo mi, trebalo staviti tačku jednom za svagda”, rekao je brat Lukić u završnoj reči. U suprotnom, i ne sluteći upadamo u opasnu zamku katolicizma i takozvanog učenja “imakulata”, po kojem su ne samo Hristos, nego i Marija od koje je On dobio ljudska obeležja, imali prirodu koja je sasvim drugačija od naše. Na ovaj način ceo Plan spasenja potpuno gubi smisao, a Spasitelj praktično prestaje da bude Sin čovečiji. On postaje dalek nama, grešnicima.

Upravo u tu zamku su adventisti upali 50-tih godina dvadesetog veka, promenivši prvobitno učenje po pitanju Hristove ljudske prirode u korist shvatanja koje je sasvim blisko katoličkoj dogmi. Ovaj opasan obrt je dokumentovan publikacijom “Questions on Doctrine” (Pitanja doktrine), koja je nastala kao pokušaj približavanja adventista ostalom hrišćanskom svetu.

“Šta god mi mislili o ovoj temi, dopadala nam se ona ili ne, bez nje nije moguće razumeti niti objasniti Plan spasenja, a razlog više da se njome bavimo, jesu sve češća i ozbiljnija pitanja ove vrste, koja podižu mladi u našoj crkvi. Prošlo je vreme kada su se tinejdžeri iz naših redova mirili sa odgovorima koji ih ne zadovoljavaju”, zaključio je govornik.

Branko Đurić

 

Oznake: Vojica Lukić

Štampa