Лекција 13           Субота, 30. јун

Сусрет са жеником

„Стражите дакле; јер не знате кад ће доћи господар од куће... Да не дође изненада и да вас не нађе, а ви спавате.“ – Марко 13:35,36.

„Карактер се обично открива у некој кризи. Кад се око поноћи зачуо озбиљан глас: 'Ето женика где иде, излазите Му у сусрет!', и кад су успаване девојке биле пробуђене из свог сна, показало се ко је био спреман за овакав развој догађаја. Све су девојке биле изненађене, али су мудре биле спремне за овакво изненађење, а остале су се показале неспремним.“ – Христове очигледне поуке, 376.

Предлажемо да прочитате: Христове очигледне поуке, 371-384.

Недеља, 24. јун

  1. ПАРАБОЛА ЗА НАШЕ ВРЕМЕ

а. Са ким Господ упоређује небеско царство? Матеј 25:1,2.

„Једног предвечерја је Христос остао да седи са својим уценицима на Маслинској гори, кад је сунце већ било ишчезло иза брда, а вечерње сенке почеле да застиру небо. На видику, ничим неометаном за њихов поглед, указала се блистава, осветљена кућа, очигледно припремљена за неку свечаност. Светлост упаљених светиљки, која је блистала са свих прозора и врата, као и понашање окупљених, у атмосфери општег ишчекивања, говорило је да свадбена поворка тек што није наишла...„Док је Христос посматрао друштво које је очекивало долазак женика, испричао је својим ученицима параболу о десет девојака, илуструјући њиховим доживљајем искуство Заједнице која ће да живи управо пред Његов повратак.„Ове две групе девојака, које су се у свом очекивању женика показале међусобно различите, такође представљају две групе оних који  тврде да чекају Господа. Они се називају девојкама зато што исповедају чисту веру.“ – Христове очигледне поуке, 371, 372.

б. Која је била разлика између мудрих и лудих девојака? Матеј 25:3,4.

Понедељак, 25. јунПонедељак, 25. јун

  1. НЕ СПАВАЈУ ПОПУТ ДРУГИХ

а. Шта је пробудило успаване девојке? Матеј 25:5,6. Како се ово поновило у искуству Божјег народа 1844. године?

„Жениково одуговлачење представљало је истицање времена кад се Господ очекивао, разочарање и привидно закашњење. У ово време неизвесности, површни и неутврђени су почели да се колебају а њихови напори да попуштају. Међутим, они чија се вера заснивала на личном познавању Библије имали су под својим ногама стену, коју таласи разочарања нису могли да однесу.“ – Велика борба, 323.

б. Која нам упозорења Господ даје по питању времена у ком живимо? Лука 21:36; I Петрова 4:7.

„Оно око чега треба да се трудимо јесте само овај један дан. Данас морамо да будемо верни свом животном опредељењу. Данас морамо да љубимо Бога свим срцем и свог ближњег као самог себе. Данас морамо да се одупремо непријатељевим кушањима и Христовом милошћу извојевати победу. Тако ћемо да останемо будни и да очекујемо Христов долазак. Свакога дана треба да живимо као да знамо да нам је то последњи дан на Земљи. Кад бисмо знали да ће Христос сутра да дође, зар не бисмо данас бирали само лепе речи и несебична дела?“ – In Heavenly Places, 355.

ц. Шта можемо да урадимо како бисмо се пробудили из сна? Римљанима 13:11-14.

„Ако желимо да напредујемо у истинској побожности, морамо више и усрдније да се молимо за то. Колико смо се више молили када је порука истине први пут допрла до нас!? Колико често се глас усрдне молитве чуо у одаји, у амбару, у воћњаку или у неком шумарку. Често смо проводили читаве сате у молитви, по двоје или троје, позивајући се на Божја обећања, а често се чуо и плач, као и глас захвалности у песми и хвали. Данас је дан Господњи ближе него кад поверовасмо, и ми треба да будемо усрднији, ревноснији и побожнији, него у тим првим данима своје вере. Опасности које нам прете сада су много веће. Људи су све окорелији. Потреба да будемо прожети Христовим Духом је све већа и зато морамо стално да се молимо.“ – V Сведочанство, 150.

Уторак, 26. јунУторак, 26. јун

  1. ПОТРЕБА ЗА УЉЕМ

а. Шта се догодило када су се девојке пробудиле и отишле да украсе своје жишке? Матеј 25:7-9.

„У параболи, свих десет девојака полазе у сусрет женику. Све имају жишке и судове за уље. Једно време се међу њима не запажа никаква разлика. Тако је и са Заједницом која живи управо пред други долазак Христов. Сви њени чланови познају учење Светих списа. Сви су чули вест да је Христов долазак близу и поуздано очекују Његово појављивање, али и сада је као што је приказано у параболи. Непредвиђено време чекања ставило је веру на озбиљну пробу; и кад се буде зачула вика: 'Ето женика где иде, излазите Му у сусрет!', многи ће бити неспремни. Они немају 'уља у судовима са жишцима својим.' Недостаје им сила Светога Духа.“ – Христове очигледне поуке, 374.

б. Шта је у параболи представљено жишцима и уљем? Псалам 119:105; Захарија 4:1-6. Шта значи бити лишен Светог Духа?

,,Само познавање Његове Речи, без Божјег Духа, није ни од какве користи. Само теорија о истини, ако није праћена силом Светог Духа, не може да оживи душу ни да посвети срце. Човек може добро да познаје заповести и обећања дата у Речи Божјој, али ако Божји Дух не усади истину у срце, карактер неће бити промењен.“ – Христове очигледне поуке, 375.

ц. Како бисте описали луде девојке данас? II Тимотију 3:5; Откривење 3:17.

„Они који су у параболи приказани као луде девојке нису лицемери. Они цене истину, бране је и наклоњени су онима који верују у истину, али се нису потчинили деловању Светога Духа. Они нису пали на Стену – на Христа Исуса - и нису дозволили да се разбије њихова стара природа... Они не познају Бога, не проучавају Његов карактер и не одржавају сталну заједницу с Њим; зато не знају како да Му се повере, како да живе гледајући у Њега. Њихово служење Богу изродило се у обичну форму.“ – Христове очигледне поуке, 375.

Среда, 27. јунСреда, 27. јун

  1. НАЛАЖЕЊЕ ИЗГОВОРА ЗА НАШЕ НЕДОСТАТКЕ

а. Шта се десило док су се луде девојке одвојиле од мудрих да би купиле уље за своје жишке? Матеј 25:10.

„Десет девојака чекају у само предвечерје земаљске историје. Све оне тврде да су хришћанке. Свака је примила позив, име и жижак, и свака за себе тврди да служи Богу. Привидно све очекују да се Христос појави; али пет од њих су потпуно неспремне, и наћи ће се изненађене и ужаснуте изван свадбене дворане.“ – Христове очигледне поуке, 376.„Буђењем из сна тек онда кад се буде зачула вика: 'Ето женика где иде'; и узимањем својих празних жижака да бисмо их тек тада напунили, заиста не можемо да се спремимо за сусрет с Господом. Не живети за Христа овде и не држати Га стално у срцу и мислима, а ипак се удостојити за непрекидно дружење с Њим на небу, заиста није могуће.“ – Христове очигледне поуке, 378.

б. Шта су луде девојке молиле господара свадбе да учини? Матеј 25:11,12.

ц. Како ми често реагујемо, када изневеримо Бога, уместо да признамо своје грехе и погрешке? Шта је Саул учинио и какав је био Самуилов одговор? I Самуилова 15:18–22.

„Немамо времена да се изговарамо и да кривимо друге за своје пропусте; немамо времена да ласкамо својој души како би нам било много лакше да чинимо дела Божја само да су околности биле повољније. Чак и онима који тврде да верују у Христа, морамо рећи да престану да вређају Бога својим грешним изговорима.„Исус је обезбедио помоћ за случај сваке хитне потребе. Уколико буду ходили стазом којом их води, Он ће поравнати сва неравна места. Он ће својим искуством створити праву атмосферу за душу. Он затвара врата и доводи душу у Божји заклон, тако да, када је у невољи, може да заборави све и свакога изузев Бога. Сотона ће да се обраћа души, али разговарајте гласно с Богом и Он ће да одагна сотонине паклене сенке. С понизним, потчињеним и захвалним срцем они ће иступити, говорећи: 'Милост твоја чини ме велика.'“ – Manuscript Releases 12, 336.

Четвртак, 28. јун Четвртак, 28. јун

  1. ПОЗИВ ЗА ДАНАШЊЕ ВРЕМЕ

а. Какав позив Бог има за нас данас? Које обећање Он даје заједно с позивом? Малахија 3:7 (последњи део); Исаија 44:22; 55:7.

„О, љубави, чудесна Божја љубави! Упркос свој нашој млакости и гресима, Он говори: 'Вратите се к Мени и Ја ћу се вратити к вама и исцелићу све ваше отпаде!'“ – Our High Calling, 352.„Они који сада озбиљно траже Господа и у понизности срца пред Њим остављају своје грехе, биће посвећени истином, оспособљени да се уједине с члановима царске породице и угледају Цара у Његовој красоти.“ – This Day With God, 248.

б. Док слушамо Његов позив, коју нам вест Он даје да објавимо свету? Исаија 40:9.

„Последњи зраци милосрђа, последња порука милости која треба да се  објави свету, представља откривање Његовог карактера пуног љубави. Божја деца треба да манифестују Његову славу. Својим животом и карактером, они треба да открију шта је све Божја милост учинила за њих.„Блиставе зраке Сунца правде треба одсјајивати у добрим делима – у речима истине и светим поступцима.“ – Христове очигледне поуке, 380.

Петак, 29. јун

ПИТАЊА ЗА ЛИЧНО РАЗМИШЉАЊЕ:

  1. Кога представљају две групе девојака и зашто се оне називају девојкама?
  2. Шта ми можемо да чинимо, у ово време чекања и стражења, како бисмо се припремили за Христов скори долазак?
  3. Које дело Свети Дух чини у животу оних који су налик на мудре девојке?
  4. Уместо да за своје карактерне мане кривимо околности, шта можемо да учинимо?
  5. Како Бог може да нас употреби за објављивање Његове последње вести милости овом свету?

Štampa El. pošta

Лекција 12             Субота, 23. јун 2018.

Дела говоре гласније од речи

„Боље је да не заветујеш, неголи да заветујеш па не испуниш.“ – Проповедник 5:5.

„Божански позив: 'Иди и ради данас у моме винограду' никад не смемо да одбијемо. 'Данас ако глас Његов чујете, не будите дрвенастих срца' (Јеврејима 4:7). Опасно је одлагати послушност јер можда никад више нећете чути позив.“ – Христове очигледне поуке, 247.

Предлажемо да прочитате: Христове очигледне поуке, 238-249.

Недеља, 17. јун

  1. ПИТАЊЕ АУТОРИТЕТА

а. Које питање су свештеници и поглавари поставили Христу? Матеј 21:23.

„Поглавари (Израиља) су имали пред собом знаке (Исусовог) месијанства. Сада су одлучили да не траже знаке Његовог ауторитета, већ да извуку неко признање или изјаву на основу које би могли да Га осуде…„Надали су се да ће Он да каже да има власт од Бога. Хтели су да оповргну то Његово тврђење.“ – Жеља векова, 568.

б. Уместо тога, којим питањем им је узвратио Христос, и какав је одговор добио? Матеј 21:24-27.

„Расправљајући с рабинима, Христос није имао намеру да понизи своје противнике. Није Му било мило што су се нашли у незгодном положају. Хтео је да им пружи једну значајну поуку. Он је поразио своје непријатеље дозволивши да се ухвате у мрежу коју су били Њему поставили. Признајући своје незнање у погледу карактера Јовановог крштења, они су Му дали прилику да говори, а Он је искористио ту прилику указујући им на њихово стварно стање додајући тиме још једну опомену многим већ датим опоменама.“ – Жеља векова, 569.

Понедељак, 18. јунПонедељак, 18. јун

  1. ПАРАБОЛА О ДВА СИНА

а. Кроз коју је параболу Христос открио тајне срца свештеника и поглавара? Матеј 21:28-31 (први део). 

б. Ко је био ближи Божјем царству од јеврејских поглавара? Матеј 21:31 (последњи део),32.

„Што год је учињено из чисте љубави, ма колико то било незнатно у очима људи, доноси обилан плод, јер Бог више гледа на то с каквом љубављу неко нешто чини, него колико чини.“ – II Сведочанство, 145, 146.„У Божјим очима није толико значајна величина резултата које остварујемо, колико наше побуде. Он више цени доброту и верност, него величину оствареног дела.“ – II Сведочанство, 571, 572.

ц. Како и ми можемо да будемо као старији син, из параболе о два сина? I Јованова 3:7; Јаков 4:17.

„Многи и данас тврде да држе Божје заповести, али у њиховом срцу нема Божје љубави и зато и не могу да је пренесу на друге. Христос их позива да се уједине с Њим, у Његовом делу спасавања света, али они се задовољавају само тиме да кажу: 'Хоћу, Господару!' Они то кажу, али не полазе на посао. Они не сарађују с људима који заиста раде на делу Божјем. Они су нерадници. Слично неверном сину, они дају лажна обећања Богу... Својим исповедањем, они тврде да су деца Божја, али својим животом и карактером поричу ово сродство. Они се не потчињавају вољи Божјој и живе лажним животом.„Они су спремни да изврше дата обећања само онда када се од њих не тражи никакво одрицање, али кад се тражи нека жртва - кад треба да се понесе крст - они се повлаче. Тако и сама свест о осећању дужности ишчезава, а кршење Божјих заповести постаје навика. Ухо може да чује Божју Реч, али је духовне снаге поимања сасвим нестало. Срце је потпуно отврднуло, а савест отупела.„Не мисли да служиш Христу само зато што према Њему не испољаваш отворено непријатељство. На тај начин можемо само да обмањујемо сопствену душу. Ускраћујући Богу оно што нам је дано с циљем да се употреби у Његовој служби, било то време, новац или неки други дар који нам је поверен, ми радимо против Њега.“ – Христове очигледне поуке, 245, 246.

Уторак, 19. јунУторак, 19. јун

  1. ЈЕСМО ЛИ ПРИХВАТИЛИ ПОЗИВ?

а. Којим Спаситељевим позивом ће многи бити прокушани? Матеј 21:28.

„Заповест: 'Иди и ради данас у винограду моме', представља проверу искрености за сваку душу. Хоће ли се обећања дата на речима потврдити и одговарајућим делима? Хоће ли позвани искористити све своје знање и способности, радећи верно и без икаквих себичних побуда за Власника винограда? – Христове очигледне поуке, 247.

б. Који посао Господ има за свакога од нас? Шта је укључено у то дело? II Петрова 1:2-7.

„Ако верно обрађујеш виноград своје душе, Бог ће те учинити својим сарадником не само за себе, него и за друге. Приказавши овде Заједницу својим виноградом, Христос није хтео да каже да сву љубав и све своје напоре треба да посветимо само нашим члановима. Виноград Господњи треба стално да се проширује. Он жели да се његови огранци и лозе пружају по свим крајевима земље. Пошто смо захваљујући Божјој милости примили поуке како се негују ове драгоцене биљке, дужни смо да стечено знање преносимо и на друге. На тај начин можемо да проширујемо Господњи виноград. Бог чека на доказ наше вере, наше љубави и нашег стрпљења.“ – Христове очигледне поуке, 248.

ц. Ко је наш највећи узор у овом делу? Псалам 40:8.

„Угледајмо се на Христов живот. Ставивши се на чело људског рода, Он је верно служио своме Оцу показујући личним примером шта сваки Његов син може и мора да буде. Послушност коју је Христос показао, Бог и данас тражи од сваког људског бића. Христос је служио своме Оцу с љубављу и драговољно. 'Хоћу чинити вољу Твоју, Боже мој', рекао је Он, 'и закон је Твој мени у срцу' (Псалам 40:8). Да би испунио задатак ради којег је дошао на овај свет, Он ниједну жртву није сматрао превеликом, ниједан напор претешким. Кад Му је било тек дванаест година рекао је: 'Зар не знате да мени треба у оном бити што је Оца мог?' (Лука 2:49). Он је позив: 'Иди данас ради у винограду моме' послушао и речима и делима. 'Јело је Моје', нагласио је Он, 'да извршим вољу Оног који Ме је послао, и да свршим Његов посао' (Јован 4:34).“ – Христове очигледне поуке, 248, 249.

Среда, 20. јунСреда, 20. јун

  1. УЛАЖИМО НАШЕ НАЈБОЉЕ У ЊЕГОВО ДЕЛО

а. Док радимо за Господа, до које мере Он жели да се предамо Њему? I Солуњанима 5:23.

„Свака наша служба тражи да јој се несебично и у потпуности предамо. Најскромнија дужност извршена искрено и несебично, дража је Богу и од највећег дела запрљаног користољубљем и саможивошћу. Он гледа колико ми негујемо Христов дух, у коликој мери у свом раду испољавамо сличност с Његовим карактером. За Њега је љубав и верност испољена у раду битнија него и сама чињеница колико смо урадили.“ – Христове очигледне поуке, 367.„Онај ко истински воли и боји се Бога, трудећи се са јединим циљем да твори Његову вољу, ставиће своје тело, свој ум, своје срце, своју душу и своју снагу у службу Богу... Они који су одлучили да учине Божју вољу својом властитом морају да служе и да угађају Богу у свему.“ – In Heavenly Places, 190.

б. Када је Господ задовољан? Марко 1:11; Јован 8:29; 14:21; 15:10.

„Не би требало да држимо заповести само да бисмо обезбедили живот у рају, већ да бисмо удовољили Ономе који је умро како би спасао грешника од казне за преступ Очевог закона... Тужна је одлука да следимо Христа издалека, колико год је то могуће, прилазећи рубу пропасти, колико год је то могуће, а да у њу не упаднемо.“ – Christ Triumphant, 77. „Изградњом карактера у свакој фази свог живота, треба да угодите Богу. Ви то можете да постигнете. Енох је угодио Богу иако је живео у времену велике изопачености. И данас, још увек може да се нађе по неки Енох.“ – Христове очигледне поуке, 293.

ц. Каква врста службе је Богу мрска? Матеј 15:8,9.

„Неки, који тврде да љубе Исуса, су варалице и сва њихова религија само је служба на уснама. Она не доводи до промене карактера. Она не открива унутрашње деловање милости. Они не показују да су икада учили у Христовој школи кротости и понизности срца. Они ни животом ни карактером не показују да носе Христов јарам или Његово бреме. Они досежу стандард који су поставили људи, а не онај који им је откривен у Божјој Речи.“ – This Day With God, 299.

Четвртак, 21. јунЧетвртак, 21. јун

  1. БЛАГОСЛОВ ПОТПУНОГ ПРЕДАЊА

а. Која су дивна обећања дата онима који служе Господу у делу и у истини? Јован 14:23; Матеј 7:24,25.

„О онима који Му верно служе, Господ каже: 'Ти ће Ми бити благо... у онај дан кад Ја учиним, и бићу им милостив као што је отац милостив свом сину који му служи' (Малахија 3:17).“ – Христове очигледне поуке, 249.„Док верујемо у Христову спасоносну силу, сва вештина и лукавство палих војски не могу да нам науде. Небески анђели су стално покрај нас да нас воде и да нас штите. Бог је одредио да Његова спасоносна моћ буде с нама и да нас оспособи да чинимо сву Његову вољу. Ухватимо се за та обећања и ценимо их свакога тренутка. Верујмо да Бог заиста мисли оно што каже...„Држећи се силе која нам се ставља на дохват руке, ми стичемо наду и то тако снажну, да се у потпуности ослањамо на Божја обећања; а захваљујући могућности која нам се пружа у Христу, ми постајемо синови и кћери Божје...„Човеку је зајамчена предност да постане Божји наследник и сунаследник Христов. Онима који су се уздигли на тај ниво откривена су неизмерна блага Исуса Христа, хиљаду пута вреднија од богатства овога света. И тако је, по заслугама Исуса Христа, смртни човек уздигнут до заједништва с Богом и Његовим љубљеним Сином.“ – In Heavenly Places, 31.

Петак, 22. јун

ПИТАЊА ЗА ЛИЧНО РАЗМИШЉАЊЕ:

  1. Иако Христос није намеравао да понизи рабине, шта је била сврха Његовог одговора на њихово питање?
  2. Шта нас наводи да одустанемо од служења Христу, попут старијег сина у параболи о два сина?
  3. Како можемо да следимо пример послушности који нам је Христос оставио док је био на овој земљи?
  4. Како једино можемо да будемо извршиоци Речи, а не само они којима је служба на уснама?
  5. Шта нам је могуће док верујемо у Христову силу која спасава?

Štampa El. pošta

Лекција 11 Субота, 16. јун 2018.

Када праштати?

„Ако ли не опраштате људима грехе њихове, ни Отац ваш неће опростити вама грехе ваше.“ – Матеј 6:15.

„Дух несклон праштању не може ничим да се оправда. Они који су немилосрдни према другима показују да ни сами нису учесници у Божјој милости која доноси опроштај. Срце Бесконачне Љубави привлачи срце заблуделог управо захваљујући праштању. Божанска самилост се, попут набујале реке, улива у душу грешника, а из ње у душе других или друге душе.“ – Христове очигледне поуке, 216

Предлажемо да прочитате: Христове очигледне поуке, 209-217.

Недеља, 10. јун

  1. МОРАМО БИТИ ТРПЕЉИВИ

а. Коју поуку је Христос покушао да пружи Петру по питању његовог схватања о праштању? Матеј 18:21,22.

„Рабини су давање опроштаја, кад је у питању увреда, ограничили на само три пута. Петар је, мислећи да следи Христово учење, хтео да повећа на седам – број који је означавао савршенство. Међутим, Христос је учио да нама никад не сме да досади да опраштамо.“ – Христове очигледне поуке, 209.

б. Како треба да се опходимо према онима који нам чине неправду? Зашто? Лука 17:3; Галатима 6:1.

„Веома често се догађа да – кад се неправедни поступци или увреде стално понављају и кад кривац призна своју грешку – увређеном досади праштање и просто се умори од тога...„Ако су твоја браћа грешила, опрости им... Не треба више да говориш... Не верујем да је то признање било искрено. С каквим правом ти изричеш суд о њима као да имаш моћ да читаш срца?... И не само седам пута, него седамдесет пута по седам – управо онолико често колико и Бог теби опрашта.“ – Христове очигледне поуке, 215.

Понедељак, 11. јунПонедељак, 11. јун

  1. ОПРОШТЕН ОГРОМАН ДУГ

а. У причи о дужницима, каква је судбина чекала слугу који је свом цару много дуговао? Матеј 18:23-25.

б. Како је цар одговорио на молбу слуге за милост? Матеј 18:26,27.

„Царево великодушно праштање дуга представља Божје праштање сваког греха. У параболи приказан цар, који ганут милосрђем опрашта дуг своме слуги, представља Христа. Човек је, због свог преступа, био под осудом прекршеног закона. Он сам никако није могао да се спасе. Због тога је Христос дошао на овај свет, заоденуо своје божанство људском природом и дао свој живот – Праведник за неправеднике. Он је дао себе за наше грехе и сада свакој души бесплатно нуди опроштај који је платио својом крвљу. 'Јер је у Господа милост, и велик је у Њега откуп' (Псалам 130:7).“ – Христове очигледне поуке, 210.

ц. Будући да смо од Христа примили изобилан опроштај за наше грехе, под какву нас обавезу тај опроштај ставља? I Јованова 4:11; Матеј 10:8.

„Нема греха који (Бог) неће да опрости у Господу Исусу Христу. Ово је грешникова једина нада и ако се искреном вером буде ослањао на њу, он може да буде сигуран у опроштај – потпун и бесплатан. Постоји само један пут који је приступачан свима; и на том путу покајничку, понизну душу очекује богат и обилан опроштај, а најмрачнији греси бивају опроштени.“ – The Faith I Live By, 102.„Ми и сами све дугујемо милости коју нам Бог неограничено даје. Милост у Божјем завету нас чини Божјом децом. Спаситељева милост је омогућила наше избављење, наш духовни препород и наше духовно уздизање до те мере да постанемо сунаследници Његове славе. Откривајмо силу ове милости и другима.“ – Христове очигледне поуке, 215.„Дух несклон праштању не може ничим да се оправда. Они који су немилосрдни према другима показују да ни сами нису учесници у Божјој милости која доноси опроштај. Срце Бесконачне Љубави привлачи срце заблуделог управо захваљујући праштању. Божанска самилост се, попут набујале реке, улива у душу грешника, а из ње у друге душе.“ – Христове очигледне поуке, 216

Уторак, 12. јунУторак, 12. јун

  1. ГАЈЕЊЕ ДУХА НЕПРАШТАЊА

а. Како се слуга, којем је опроштен велики дуг, понео према једном од својих другова који му је дуговао мали износ? Матеј 18:28-30.

„Кад је дужник, у параболи, молио да му се плаћање дуга одложи говорећи: 'Причекај ме и све ћу ти платити', пресуда је била опозвана. Сав дуг му је био опроштен. Ускоро иза тога, овај дужник је имао прилику да следи пример свога господара који му је све опростио. Кад је изашао, срео је једног од својих другова који му је дуговао сасвим незнатан износ. Њему је било опроштено десет хиљада таланата, а друг је њему дуговао само стотину гроша. Међутим,  човек који је и сам био велики дужник и коме је било указано толико милосрђе, поступио је са својим дужником на сасвим другачији начин. Друг га је преклињао исто тако усрдно као што је и он сам малопре молио цара, али је исход био сасвим другачији. Онај коме је, мало пре тога, толико опроштено, није имао ни милости ни сажаљења. Милосрђе које је њему указано, није показао према своме другу.“ – Христове очигледне поуке, 211.

б. Шта је цар учинио када је чуо за овај немилосрдан поступак? Матеј 18:31-34. Чему нас ова парабола учи?

„Свако ко одбија да опрости одбацује тиме сваку наду и сваку могућност да и њему буде опроштено.“ – Христове очигледне поуке, 212.

ц. Који узор праштања нам је Христос оставио у свом животу? I Петрова 2:23; Лука 23:34. Како ми често посустајемо у овом погледу?

„Нама је неопходна Христова љубав да не бисмо почели да гајимо непомирљив дух. Немојмо мислити да имамо право да ускраћујемо свој опроштај све док они који су нам учинили неправду не признају своју кривицу. Ми не смемо да нагомилавамо горчину и да њом пунимо срце, док онај кога сматрамо кривим не понизи своје срце у признању и покајању... Колико год да су нас грубо повредили, не смемо да гајимо горчину нити да сажаљевамо себе, већ да, као што се надамо да ће нам бити опроштене увреде које смо нанели Богу, и ми опростимо онима који су нам учинили зло.“ – Синови и кћери Божје, 142.

Среда, 13. јунСреда, 13. јун

  1. УСЛОВИ ПРИМАЊА ОПРОШТАЈА

а. Које начело праштања је Исус изнео у молитви коју је оставио својим ученицима? Матеј 6:12,14,15. На који начин је једино могуће истински молити ову молитву?

„Овде је затражен велики благослов, али под одређеним условом. Ми смо сами поставили тај услов. Ми смо сами затражили да се Божја милост према нама одмерава сразмерно милости коју смо спремни да укажемо својим ближњима. Христос изјављује да ће то бити прихваћено као правило по коме ће Господ да поступа према нама: 'Јер ако опраштате људима грехе њихове, опростиће и вама Отац ваш небески. Ако ли не опраштате људима греха њихових, ни Отац ваш неће опростити вама грехе ваше' (Матеј 6:14,15). Неупоредиви услови! Само, колико их мало разумемо или поштујемо?! Један од најуобичајенијих грехова, и грех коме се приклањамо с најразорнијим последицама, представља гајење непомирљивог духа. Колико њих гаје непријатељство или освету и онда долазе и клањају се пред Господом тражећи да им буде опроштено онако како они опраштају другима! Сигурна сам да уопште не схватају право значење своје молитве, јер се иначе не би усудили да је изрекну својим уснама. Ми свакога дана и свакога тренутка зависимо од Божје милости и праштања; па како онда можемо да гајимо огорченост или злу мисао према онима који су грешници као и ми?“ – God’s Amazing Grace, 328.

б. Шта можемо да очекујемо ако према другима будемо испољавали дух непраштања, и зашто? Матеј 6:15; 18:34,35.

„Нама се не прашта зато што ми праштамо, већ ће нам бити опроштено онако као и ми што праштамо. Темељ сваког опроштаја налази се у незаслуженој Божјој љубави, а ми својим ставом према другима показујемо да ли се та љубав уселила у нас. Зато Христос каже: 'Каквим судом судите, онаквим ће вам се судити; и каквом мером мерите, онаквом ће вам се мерити' (Матеј 7:2).“ – Христове очигледне поуке, 217.

ц. Како можемо другима да покажемо прави опроштај? Ефесцима 4:32.

„Нека саосећање и милосрђе које је Христос испољавао у свом животу буде пример и нама како да поступамо са својим ближњима.“ – Мој живот данас, 257.

Четвртак, 14. јунЧетвртак, 14. јун

  1. ЉУБАВ НАС ПОДСТИЧЕ НА ОПРОШТАЈ

а. Какву је размену Христос учинио за нас? I Петрова 3:18.

„Према Христу се поступало онако како ми заслужујемо да се према нама поступа, да би се према нама поступало онако како Он заслужује. Био је осуђен због наших греха, у којима није имао никаквог учешћа, како бисмо ми били оправдани Његовом правдом, у којој нисмо имали никаквог учешћа. Пристао је на смрт која је нама припадала, да бисмо ми имали живот који је припадао Њему. 'И раном Његовом ми се исцелисмо' (Исаија 53:5).“ – Жеља векова, 12, 13.

б. Шта Он тражи да Му заузврат дамо? Јован 13:34.

„Често вам је неопходно Христово праштање. Стално зависите од Његове самилости и љубави, па ипак много пута пропуштате да према другима покажете онај дух који Он стално испољава према вама. Да ли осећате терет одговорности и бриге за онога који је одлутао на забрањене стазе? Да ли сте га опоменули у духу љубави? Јесте ли плакали због њега и молили се за њега и с њим? Јесте ли нежним речима и љубазним поступцима показали да га заиста љубите и желите да га спасете?“ – V Сведочанство, 576, 577.

Петак, 15. јун

ПИТАЊА ЗА ЛИЧНО РАЗМИШЉАЊЕ:

  1. Какав треба да буде наш став када нас брат или сестра повреде неколико пута, а затим кажу да им је жао? Зашто?
  2. Шта морамо да научимо да трпимо код других? Ако не можемо да трпимо своју браћу и сестре, шта то говори о нама?
  3. Ако нам они који су нас повредили не признају то што су учинили, шта треба да урадимо? Зашто?
  4. Шта нам недостаје када не можемо да опростимо другима?
  5. Како можемо да покажемо саосећање и Христов опроштај према онима који су застранили?

Štampa El. pošta

Лекција 10 Субота, 9. јун 2018.

Милостиви Самарјанин

„Благо милостивима, јер ће бити помиловани.“ – Матеј 5:7.

„У причи о милостивом Самарјанину, Христос је открио природу истинске вере. Он је практично показао да се вера не састоји ни у каквом систему, прописаном начелима или обредима, него у делима љубави, у великодушном помагању другима и у истинској доброти.“ – Жеља векова, 482.

Предлажемо да прочитате: Христове очигледне поуке, 339-353;  Мисли са Горе блаженства, 19, 20.

Недеља, 3. јун

  1. УСЛОВИ ЗА ДОБИЈАЊЕ ВЕЧНОГ ЖИВОТА

а. Како је Исус одговорио на закониково питање о томе како може да наследи вечни живот? Лука 10:25,26.

„Услови спасења су увек исти. Живот - вечни живот - намењен је онима који су послушни Божјим заповестима. Савршена послушност, откривена у мислима, речима и делима, и сада је неопходна исто као и кад је законик упитао Христа: 'Шта ћу чинити да добијем живот вечни?'“ – That I May Know Him, 299.

б. Који закон је споменуо законик и како му је Исус одговорио? Лука 10:27,28.

„Законик није био задовољан мишљењем и делима фарисеја. Он је свете списе проучавао са жељом да схвати њихово право значење. Био је животно заинтересован за овај предмет и зато је искрено упитао: 'Шта ћу чинити?' (Лука 10:25). У своме одговору, што се тиче самог захтева закона, Он је заобишао масу церемонијалних и обредних прописа, јер им није придавао велику важност. Међутим, истакао је два велика начела о којима виси сав закон и пророци.“ – Христове очигледне поуке, 340.

Понедељак, 4. јунПонедељак, 4. јун

  1. ЗАПОСТАВЉАЊЕ НАШЕГ БЛИЖЊЕГ

а. Које питање је законик касније упутио Исусу наводећи Га да исприча причу? Лука 10:29. Ко је данас наш ближњи?

„Сваки човек којем затреба наша помоћ, наш је ближњи. Наш ближњи је свака душа која је рањена или пак угрожена од сотоне. Наш ближњи је свака душа која по стварању и по искупљењу представља Божје власништво...„Наши ближњи нису само они с којима смо везани посебним пријатељством или они који припадају нашој Заједници и који мисле као ми. Наши ближњи су сви припадници људског рода. Треба да чинимо добро свим људима, а посебно онима који су с нама у вери. Ми треба свету да покажемо примером шта значи држати Божји закон, љубећи Бога изнад свега а ближњега као самога себе.“ – Мој живот данас, 254.

б. Какав став имају многи људи данас показујући да не воле свог ближњег? Кога они подражавају? I Мојсијева 4:9.

„Пречесто се испољава дух оличен у ставу: 'Зар сам ја чувар брата својега?' 'Да', рече анђео, 'ти си чувар брата својега. Ти си дужан да будно водиш бригу о свом брату, да ти је заиста стало до његовог добра и да гајиш наклоност и љубав према њему. Зближите се! Зближите се!' Божја је намера да човек буде простосрдачан, искрен, неизвештачен, благ, смеран и једноставан. То су начела неба и то Бог тражи од нас. Ипак, несрећни човек, склон греху, тежи сасвим супротно – да бира сопствени пут и да сву своју пажњу усредсреди само на себе и своје личне интересе.“ – I Сведочанство, 105, 106.

ц. Како знамо да такав став није божански? Римљанима 14:7.

„Сваки чин нашег живота другима доноси добро или зло. Наш утицај усмерава људе навише или наниже; они га осећају, равнају се по њему и слично поступају.“ – II Сведочанство, 143.„Својим несвесним утицајем можемо друге да охрабримо и ојачамо или пак да их обесхрабримо и одагнамо од Христа и истине“ – Пут Христу, 111.

Уторак, 5. јунУторак, 5. јун

  1. ПРАВИ БЛИЖЊИ ОТКРИВЕН

а. Где је човек из приче упао међу разбојнике? Ко је прошао покрај стазе и оставио га полумртвог? Лука 10:30-32.

„Путујући из Јерусалима за Јерихон, овај путник је морао да прође кроз део јудејске пустиње. Пут је водио кроз једну дивљу и стеновиту клисуру, која је била стециште разбојника и често представљала право поприште насиља. Ту је споменути путник био нападнут, опљачкан  и остављен поред пута полумртав. Док је он тако лежао, путем је, поред њега, прошао један свештеник. Он је угледао човека како се сав изубијан и у ранама ваља у сопственој крви, али га је оставио не указавши му никакву помоћ. Једноставно, 'видевши га прође.' Не задуго после тога, истим путем је наишао и један Левит. Радознао да види шта се то догодило, зауставио се и бацио поглед на страдалника. Био је потпуно осведочен шта би требало да учини, али је то била непријатна и незахвална дужност. 'Камо среће', помислио је у себи, 'да нисам ни наишао овуда и да нисам морао да видим овог израњављеног човека.' Успео је да убеди себе да се читав случај њега, ипак, не тиче, те и он само 'видевши прође.'“ – Христове очигледне поуке, 341, 342.

б. Ко се смиловао рањеном човеку и шта је за њега учинио? Лука 10:33-35.

„И свештеник и Левит су тврдили за себе да су веома побожни људи, али је Самарјанин показао да је заиста био обраћен. Ни за њега, исто као ни за свештеника и Левита, ова дужност није била нимало пријатна, али је он и срцем и делима показао да је био у складу с Богом...„Ипак су и свештеник и Левит, занемаривши задатак који је Господ управо њима поверио, препустили омрзнутом и презреном Самарјанину да укаже људску помоћ и пажњу једном њиховом сународнику.“ – Христове очигледне поуке, 342-344.

ц. Кога је законик препознао као правог ближњег? Како је он одговорио? Лука 10:36,37.

„Законик у датој поуци није нашао ништа што би заслужило критику, а његових предрасуда у погледу Христа нестало је. Међутим, свој национални презир и нетрпељивост према Самарјанима још није био довољно савладао да би, одајући признање за ово заиста племенито дело, могао да изговори похвално и саму реч 'Самарјанин'.“ – Христове очигледне поуке, 343.

Среда, 6. јунСреда, 6. јун

  1. САВЛАДАВАЊЕ ПРЕДРАСУДА

а. Зашто је законик одговорио управо на тај начин? Какав став су Јевреји гајили према Самарјанима? Јован 4:9; 8:48,49.

„Велика разлика између Јевреја и Самарјана састојала се у самом исповедању вере - у питању шта представља истинско поштовање Бога. Фарисеји о Самарјанима нису могли да изговоре ниједну лепу реч, већ су их обасипали најогорченијим клетвама. Међусобна одвратност између Јевреја и Самарјана била је толика да се жена Самарјанка запрепастила кад је Христос затражио од ње гутљај воде.“ – Христове очигледне поуке, 344.

б. Какав је пример Христос оставио служећи онима који су били других националности? Дела 10:38. Какву поуку можемо да извучемо из овог учења? Матеј 23:8 (последњи део).

„За време своје земаљске мисије, Христос је почео да руши зид поделе који је био подигнут између Јевреја и незнабожаца, да би спасење могло да се проповеда целокупном човечанству. Иако је био Јеврејин, Он се радо дружио са Самарјанима одбацујући фарисејске обичаје Јевреја у погледу тог презреног народа. Спавао је под њиховим кровом, јео за њиховим столом и поучавао их на њиховим улицама.“ – Дела апостола, 13.„Никаква разлика, која се прави на рачун националне, расне, сталешке или класне припадности, пред Богом не постоји. Он такве разлике, као Творац људског рода, уопште не признаје. Сви људи, по самом стварању и по свом настанку, сачињавају једну породицу и једнаки су по искупљењу.“ – Христове очигледне поуке, 349.

ц. Како су ученици касније показали да су победили своје предрасуде према другим народима? Дела 8:25; 17:24-27.

„Тако је Христос настојао да своје ученике поучи истини да у Божјем царству не постоје територијалне границе, касте нити аристократија и да морају да иду у све народе носећи им поруку о Спаситељевој љубави. Они су тек касније потпуно схватили да је Бог учинио 'да од једне крви сав род човечији живи по свему лицу земаљском, и поставио је унапред одређена времена и међе њиховог живљења: да траже Господа, не би ли Га барем опипали и нашли, премда није далеко ни од једног нас' (Дела 17:26,27).“ – Дела апостола, 13.

Четвртак, 7. јунЧетвртак, 7. јун

  1. ДОПИРАЊЕ ДО ОНИХ КОЈИ СУ У ПОТРЕБИ

а. Шта Исус жели да научимо из приче о милостивом Самарјанину? Лука 10:36,37; Римљанима 12:20,21.

„Ми можемо да тврдимо да смо Христови следбеници и да верујемо у сваку истину садржану у Божјој Речи, али то ништа не користи нашим ближњима, ако ми своју веру не уносимо у наш свакодневни живот. Само исповедање вере ми можемо да уздижемо до неба, али то само по себи неће да спасе ни нас ни наше ближње, ако не будемо хришћани на делу. Прави пример биће свету од користи више него све што исповедамо само речима.“ – Христове очигледне поуке, 347.

б. Како Он жели да ми помажемо људима око нас? Матеј 7:12; 10:8.

„Ми морамо да имамо срце спремно да предосети потребе, бриге, бол и потешкоће других. Морамо да будемо у стању да се просто унесемо у животне радости и патње високих и ниских, богатих и сиромашних. 'За бадава сте добили', каже Христос, 'за бадава и дајите' (Матеј 10:8). Свуда око нас се налазе сироте и намучене душе којима делима милосрђа и љубазним речима, пуним разумевања и саосећања треба да се укаже помоћ.“ – Христове очигледне поуке, 349, 350.„Никад не бисмо смели да прођемо поред душе која је у невољи, а да не покушамо да јој пружимо утеху којом је и нас саме Бог утешио...„Од наше верности у овом делу зависи не само добробит других, него и наша вечна судбина.“ – Христове очигледне поуке, 351, 352.

Петак, 8. јун

ПИТАЊА ЗА ЛИЧНО РАЗМИШЉАЊЕ:

  1. Колико далекосежна треба да буде наша послушност Божјем закону?
  2. Ко је наш ближњи? Каква је наша обавеза према њему?
  3. Свештеник и Левит су исповедали своју веру и хвалили се њом. Шта је Самарјанин имао, а што ова двојица нису?
  4. Како је Христос почео да руши зидове предрасуда у свом времену?
  5. Ако смо прави хришћани, како ћемо да тежимо да помогнемо својим ближњима?

Štampa El. pošta

  Лекција 9  Субота, 2. јун 2018.

Богаташ и Лазар

„А Авраам рече му: ако не слушају Мојсија и пророке, да ко и из мртвих устане неће веровати.“ – Лука 16:31.

„Они који се, и поред свог сиромаштва на овом свету, потпуно ослањају на Бога и стрпљиво подносе патње и страдања живота, биће једног дана далеко узвишенији и срећнији од оних који сада заузимају највише положаје у свету, али који свој живот нису посветили Богу.“ – Христове очигледне поуке, 227.

Предлажемо да прочитате: Христове очигледне поуке, 227-238.

Недеља, 27. мај

  1. СУДБИНА ЗАПЕЧАЋЕНА ПРИ СМРТИ

а. Која парабола приказује чињеницу да је судбина појединца запечаћена пре смрти, а према његовом начину живота? Објасни разлику између два човека поменута у параболи и представи поуку коју можемо да извучемо из ње. Лука 16:19-21.

„У параболи о богаташу и сиромашном Лазару, Христос показује да људи у овом животу одлучују о својој вечној судбини... Међутим, ако људи овако пружену прилику пропусте, због задовољавања својих прохтева и жеља, онда се сами одвајају од вечног живота. Никакво накнадно време милости (после смрти) неће им бити дано. Својим личним избором они су створили непремостив јаз између себе и Бога.“ – Христове очигледне поуке, 227.

б. Шта се на крају догодило с богаташем и просјаком? Лука 16:22.

„Сиромах је на овом свету патио из дана у дан, али је своју патњу стрпљиво и мирно подносио. Онда је дошло време да умре и буде сахрањен. Нико није за њим зажалио, али стрпљењем у својим патњама он је, према Христовом сведочанству, издржао пробу своје вере. После смрти – у параболи је приказано тако – као да су га анђели однели у Аврамово наручје.“ – Христове очигледне поуке, 229.

Понедељак, 28. мајПонедељак, 28. мај

  1. ИСПРАВЉАЊЕ ПОГРЕШНИХ ИДЕЈА

а. Које је веровање многих својих слушалаца- иако погрешно-Исус искористио како би их поучио важним истинама? У судбини богаташа, коју је истину Исус приказао? Лука 16:23,24.

„У овој параболи Исус сусреће људе на њиховом сопственом тлу. Многи од присутних, који су слушали ово Христово излагање, држали су се учења о такозваном загробном животу – о свесном стању умрлих у периоду између смрти и васкрсења. Спаситељ је познавао њихова схватања, па је своју параболу обликовао тако да би им посредством оваквог расплета, какав су они унапред очекивали, утиснуо у мисли значајне истине. На овај начин, Он је пред своје слушаоце ставио огледало у коме су могли да виде себе и свој прави однос према Богу. Искористио је схватање које је преовладавало код присутних да би истакао мисао коју је нарочито желео да предочи свима – да ниједног човека не треба вредновати по ономе што има јер му је све то у ствари само позајмљено од Бога. Злоупотребом ових дарова, највећи богаташ, или пак геније у интелектуалном погледу, спушта се ниже од најсиромашнијих и најнапаћенијих људи који љубе Бога и уздају се у Њега.“ – Христове очигледне поуке, 230.

б. Шта Библија учи о стању тела и душе у тренутку смрти? Проповедник 9:5,6; Псалам 146:2-4; Јован 11:11.

„Мој ум је често био мучен узалудним напорима да учење о награђивању вечним блаженством, или пак кажњавањем у тренутку смрти, усклади с несумњивом чињеницом о будућем васкрсењу и суду. Ако покојникова душа у тренутку смрти одлази у вечно блаженство, или у вечне паклене муке, чему онда васкрсење овог ништавног и распадљивог тела?„Ова нова и дивна истина открила ми је разлог због којег су надахнути писци Библије толико истицали васкрсење тела – зато што целокупно покојниково биће спава у гробу. Сад сам јасно схватила да је наш ранији став, о том питању, био погрешан.“ – Life Sketches, 49, 50.

ц. Какав одговор даје Аврам из приче, на богаташеву молбу? Лука 16:25.

„Шта су муке садашњег времена наспрам коначне, вечне славе?“ – The Signs of the Times, December  10, 1885.

Уторак, 29. мајУторак, 29. мај

  1. ЗАУВЕК ИЗГУБЉЕНА ПРИЛИКА

а. Коју је додатну потешкоћу констатовао Аврам у овом илустративном разговору? Лука 16:26.

„Питање ’како умрети’, веома је озбиљно, али питање ’како живети’ - далеко је озбиљније. За сваку мисао, за сваку реч и за све што учинимо у животу мораћемо да дамо одговор пред Богом. Оно што од себе учинимо сада, у време кушања и проверавања, то морамо да останемо кроз сву вечност. Смрт доноси распадање тела, али ни у чему не мења карактер. Ни Христов долазак неће да измени наш карактер, него ће само да утврди чињеницу да је свака могућност за промену заувек прошла.“ – V Сведочанство, 441.

б. Коју бригу, раније сасвим занемарену, богаташ сада изражава? Лука 16:27,28. Да ли је Бог оставио нешто недовршено у процесу спасавања?

„На богаташеву молбу да се његовој браћи пошаљу накнадни докази, јасно је речено да се они не би дали убедити чак ни таквим доказима какве је он захтевао. Својим захтевима, он је на индиректан начин добацио прекор самом Богу. То је звучало исто тако као да Му је отворено пребацио: 'Да си ме више и темељитије опомињао, ја данас не бих био овде.' У параболи је приказано као да Аврам у свом одговору на богаташеву молбу каже: 'Твоја браћа су довољно опомињана. Њима је дата светлост, али они не желе да је виде, истина им је јасно изложена, али они неће да чују.'“ – Христове очигледне поуке, 231, 232.„Када је Бог овом свету даровао Христа, у том једном дару дао је сва блага неба. Није ускратио ништа. Он не може да учини више од онога што је већ учинио како би људе навео на покајање. Он нема никаква резервна средства за њихово спасење.“ – The Review and Herald, September  17, 1901.

ц. Шта треба да нас освести док посматрамо стање у данашњем свету? Јаков 4:14; II Коринћанима 6:2.

„Бог... трпи људе све док и последњи извор који би их навео на покајање не буде исцрпљен. Међутим, Његово стрпљење ипак има границе.“ – The Review and Herald, September 17, 1901.„Пођи одмах, док време милости још увек траје; пођи у признању и скрушена срца јер Бог радо прашта и једва чека да Му се вратиш. Не усуђуј се да пропустиш још једну могућност.“ – V Свед., 331.        

Среда, 30. мајСреда, 30. мај

  1. БРОЈНА УПОЗОРЕЊА ОДБАЧЕНА

а. Које сведочанство је јеврејски народ најпре одбацио, а које даље доказе је Исус најавио да ће да одбаци? Лука 16:29-31; Јован 5:46,47.

„'Ако не слушају Мојсија и пророке, да ко и из мртвих устане неће веровати' (Лука 16:31). Ове речи су се обистиниле у историји јеврејског народа. Христово последње чудо, којим као да је крунисао сва претходно учињена чудеса, било је васкрсење Лазара из Витаније, који је већ четири дана био у гробу. Јеврејима је на овај начин пружен најнепобитнији доказ о Спаситељевом божанству, али они су и тај доказ одбацили. Лазар је устао из мртвих и пружио им своје лично сведочанство о Христовој сили, али су они отврднули својим срцем за сваки доказ, па су чак помишљали да и Лазара убију, као таквог сведока. (Јован 12:9-11).“ – Христове очигледне поуке, 232.

б. Који су духовни благослови били дати Јеврејима? Римљанима 9:3-5. За какву су злоупотребу тих дарова многи од њих били криви? Лука 12:21.

„Кад је Исус испричао параболу о богаташу и сиромашном Лазару, многи из јеврејског народа налазили су се у бедном стању поменутог богаташа; били су себични и употребљавали Божја добра за лична задовољства припремајући се за пресуду: 'Измерен си на мерила, и нашао си се лак' (Данило 5:27). Богаташ је био почаствован свим овоземаљским и духовним благодатима, али он је одбио да буде Божји сарадник у правилној употреби и примени ових благослова.“ – Христове очигледне поуке, 234.

ц. Како и ми можемо бити у опасности да учинимо исту грешку? Приче 14:31; Захарија 7:10.

„Ако нам Бог даје много овоземаљских добара, то не чини да бисмо их себично нагомилавали, или да бисмо жудели за још већим добитком, већ да бисмо драговољно давали онима који нису толико изобилно благословљени. Ништа толико не крепи дух као радосно и драговољно давање благослова којима нас је Бог даровао. Призор добра учињеног на овај начин и свест да су Господњи благослови савесно употребљени оживљавају душу.“ – The Review and Herald, September  27, 1902.„Исти пожртвовани дух, који је платио високу цену нашег откупљења, треба да борави у срцу свакога ко постаје судеоник у том небеском дару.“ – Lift Him Up, 278.

Четвртак, 31. мајЧетвртак, 31. мај

  1. ОПАСНОСТ ОД САМОПОУЗДАЊА

а. Какво самопоуздање је било одлика изабраног Божјег народа у Исусово време? Јован 8:33. Када су они разумели Његову опомену?

„Кад се на Јерусалим сручила страшна несрећа, кад су умирали од глади и свих мука које су их снашле, они су се сетили ових Христових речи и разумели параболу. Све ове патње и страдања они су сами проузроковали занемаривши да Богом даном светлошћу и знањем обасјају свет.“ – Христове очигледне поуке, 236.

б. Која слична обмана погађа и лаодикејце? Откривење 3:16,17.

„И данас, у свету, постоје људи који су праведници у сопственим очима. Они нису прождрљивци ни пијанице, нису ни неверници, али желе да живе за себе, а не за Бога. Он није у њиховим мислима и зато се они сврставају у незнабошце. Кад би им и било могуће да уђу на врата у Божји град, они не би имали никакво право на дрво живота јер кад су Божје заповести, са свим обавезама и захтевима, биле стављене пред њих, они су рекли: 'Не!' Они нису служили Богу овде на земљи, зато неће моћи да му служе ни на другом свету. Они не би могли да живе у Божјем присуству мислећи, при том, да је на неком другом месту боље.„Учити од Христа значи прихватити Његову милост, која представља Његов карактер. Међутим, они који не цене драгоцене прилике и свете утицаје, који су им понуђени на Земљи, и не искористе их на прави начин, нису подесни да учествују у хваљењу Бога на небу.“ – Христове очигледне поуке, 237, 238.

Петак, 1. јун

ПИТАЊА ЗА ЛИЧНО РАЗМИШЉАЊЕ:

  1. Коју поуку пружа ова парабола о животу два човека?
  2. Како је Аврамов одговор открио богаташев проблем?
  3. Шта је подразумевао богаташев захтев у погледу његове браће?
  4. Шта ова парабола учи о тренутним приликама?
  5. Самоправедни чланови цркве нису неверници. Зашто су ипак уврштени међу безбожнике?

Štampa El. pošta

Search mobile