2-Енигма искушења

Лекција 2 Субота, 13. јануар 2018.Лекција 2 Субота, 13. јануар 2018.

Енигма искушења
„Али Он зна пут мој; кад ме окуша, изаћи ћу као злато.“ – Јов 23:10.
„Душа која је прошла кроз страдање постала је стрпљива, поверљива, победоносна у Господу, под најтежим околностима.“ – Сведочанства за проповеднике, 320.

Предлажемо да прочитате: Порука младим хришћанима, 47-49, 59-62;
Рани списи, 48-51.
Недеља, 7. јануар
1. НЕДУЖНА „МЕТА„
а. Шта је записано о Јовљевом карактеру? Јов 1:1; 29:15; 31:6.
„Јов није запостављао своје дужности чак ни према онима који нису припадали његовом домаћинству. Он је био пун милосрђа, благонаклоности и доброте, и увек је мислио о интересима других.“ – The Review and Herald, August 30, 1881.
б. Објасни лоше утицаје који делују у овом свету, скривени „иза кулиса„ – и зашто треба да их будемо свесни. Ефесцима 6:12.
„Од Адамових дана па све до данашњега времена, показивао је наш велики непријатељ своју моћ угњетавања и рушења. Сада се он припрема за последњу велику борбу против праве цркве. Сви они који хоће да се угледају на Исуса доћи ће у сукоб с овим упорним непријатељем. Уколико хришћани више настоје да се угледају на божански Пример, утолико ће више бити циљ сотонских напада.“ – Велика борба, 414.
„Кад би се ваше очи отвориле и виделе деловање сила добра и зла, онда не би више било лакомислености, таштине, шала и лакрдија.“ – VI Сведочанство, 27.
Понедељак, 8. јануар
2. РОДИТЕЉСКА БУДНОСТ
а. Коју важну опомену родитељи треба да прихвате из Јовљеве опрезности, по питању велике борбе између добра и зла? Јов 1:4,5.
„За родитеље би било веома добро да поуке о постојаности и побожности науче од овог човека из земље Уза. Јов... се најусрдније залагао за спасење своје породице. За време светковина и гозби које су приређивали његови синови и кћери, он је страховао да му се деца нису огрешила о Бога чинећи што Њему није било по вољи. Као веран свештеник породице, он је приносио жртве за свакога од њих појединачно. Он је знао колико је грех одвратан у Божјим очима, а помисао да су његова деца могла да забораве на божанске захтеве наводила га је да се код Бога најусрдније залаже за њих.“ – The Review and Herald, August 30, 1881.
„Највећи део одговорности ви пребацујете на проповедника и сматрате га одговорним за душе своје деце, а не увиђате своју личну одговорност... Својим личним примером и пропустима, да своје синове и кћери стално поучавате ви их у ствари кварите, а онда, упркос таквом недостатку домаћег васпитања очекујете да проповедник исправља последице вашег свакодневног утицаја и оствари чудесан подвиг у изграђивању врлина и побожности у њиховом срцу и животу. Када проповедник у својој скупштини учини све што је у његовој моћи да оне који застрањују стрпљивим поучавањем, верним саветовањем и усрдним молитвама врати на прави пут, и спасе од пропасти, а ипак не успе у томе, очеви и мајке често на њега пребацују кривицу што њихова деца нису међу обраћенима. Иако је то можда последица управо њихове немарности. Терет одговорности за децу углавном је на родитељима; а јесу ли они вољни да задатак који им је Бог поверио прихвате и да га савесно и верно извршавају? Јесу ли спремни да путем хришћанског развоја наставе у понизности, стрпљиво и истрајно; напред и само напред, учећи тако и своју децу?“ – V Сведочанство, 467, 468.
„Родитељски је задатак да дају правило по правило, заповест по заповест, овде мало, онде мало. Исправљајте грешне тежње, не са страшћу, већ с љубављу. Деца би могла да буду спасена када би мајка и отац верно извршили своје дужности...
„Ми децу поучавамо личним примером који бисмо желели да они подражавају. Ако желимо да наша деца буду непорочна, чедна и племенита, и ми морамо бити такви. Ако смо варалице, тврдећи да смо Божја деца, док наше нестрпљење, раздражљивост и превара показују да смо заправо сотонина деца, наша деца неће бити ништа боља од нас. Сав труд родитељи би требало да уложе у усавршавање хришћанског карактера.“ – The Review and Herald, April 14, 1885.
Уторак 9. јануар
3. ДОЛАЗИ ДО ТРАГЕДИЈЕ...
а. Шта је узроковало сотонин гњев против Јова? Јов 1:6-11.
б. Упркос Јовљевој верности, који низ шокова га је ускоро задесио, у вези са његовим земаљским имањем и животима његове деце? Јов 1:12-19.
„Није сва патња последица поквареног живота. Јов нам је дат као пример човека коме је сотона, по Божјем допуштењу, могао да наноси бол. Непријатељ га је лишио свега што је поседовао; његове породичне везе биле су покидане; деца су му била отета.“ – The Signs of the Times, June 21, 1899.
ц. Шта можемо научити из Јовљевог одговора на ова искушења? Јов 1:20-22.
„Христос је наш Водич и Утешитељ који нас теши у свим невољама. Када нам даје да отпијемо горак гутљај, Он истовремено примиче чашу благослова нашим уснама. Он испуњава срце стрпљењем, радошћу и миром, што долази с вером и омогућава нам да с предањем кажемо: Не моја воља, него нека буде Твоја воља, Господе.“ – Selected Messages, 2, 270.
д. Иако суочени са сотониним тешким оптужбама пред целим свемиром, зашто и даље можемо да имамо наду? Јов 2:1-6.
„У свеколиком сотонином царству нема силе која би могла спречити покајничку душу да се с пуним поверењем једноставно ослони на мудрост која долази од Бога.
„Христос је наша моћна тврђава и сотона нема никакве власти над душом која у смерности духа живи једнако по вољи Божјој... Свака кушана и намучена душа у Христу може наћи савршену и потпуну помоћ. Опасности и искушења могу да салећу са свих страна, али читаво небо будно пази да ниједан од оних који се кушају не буде изложен тежем искушењу него што може да поднесе.“ – Мој живот данас, 346.
Среда, 10. јануар
4. ОДГОВОРИТИ МУДРО И СА ВЕРОМ
а. Објасни сотонине даље нападе на Јова и одговор верног човека из Уза. Јов 2:8-10.
„Јов је био лишен свега што је имао на овом свету, а затим и оболео од страшне болести да су га се гнушали и сродници и пријатељи, а ипак није престао да се држи своје честитости и своје оданости Богу.“ – IV Сведочанство, 501.
б. Шта открива неизмерну дубину Јовљеве трагедије? Јов 2:11-13.
ц. Шта је Јов схватио о својој недаћи, и како апостол Петар понавља ове мисли зарад наше користи? Јов 23:8-10; I Петрова 1:3,6,7.
„Чињеница да смо позвани да трпимо тегобе доказује да Господ Исус види у нама нешто веома драгоцено што жели да се развије. Кад у нама не би видео ништа чиме се може славити Његово име, Он не би трошио време да нас оплемени. Нећемо се нарочито мучити да обрезујемо купине. Христос не претапа безвредно камење у свом огњу, него драгоцену руду.“ – VII Сведочанство, 127.
д. Зашто Бог жели да разумемо вредност искушења? I Петрова 4:12,13.
„Огањ кушања не уништава, него прочишћава, оплемењује и посвећује. Без искушења, ми не бисмо схватили колико нам је потребан Бог и да нам је неопходна Његова помоћ, те бисмо постали охоли и задовољни сами собом...
„Твој небески Отац те љуби и хоће да те привуче к себи кушањима која се теби чине сувише строга.“ – VIII Сведочанство, 135, 136.
„Не треба да обешчашћујемо Бога жалосним препричавањем искушења која нам се чине мучна и тешка. Сва искушења која примамо као васпитно средство донеће нам радост.“ – VI Сведочанство, 225, 226.
Четвртак, 11. јануар
5. ПРИПРЕМА ЗА ВЕЋЕ БЛАГОСЛОВЕ
а. Шта Господ жели да имамо на уму усред неочекиваних, оштрих и жестоких искушења? Јеремија 29:11; Јован 16:33.
„Бог своју децу води путем који њима није познат, али Он никада не заборавља нити одбацује оне који своје поуздање полажу у Њега. Он је допустио да Јова задесе муке и невоље, али није заборавио на њега... Управо она искушења која нашу веру стављају на најтежу пробу, и изазивају утисак као да нас је Бог напустио, треба да нас највише приближе Христу како бисмо све своје терете положили пред Његове ноге и примили спокојство које нам Он даје у замену за све то.
„Бог је свој народ увек проверавао у ватреној пећи невоља. У пламену ужарене пећи се право злато хришћанског карактера одваја од троске. Исус будно прати процес пречишћавања; Он зна шта је потребно да би се драгоцени метал очистио, како би могао одсјајивати зраке Његове љубави. Управо тим тешким кушањима и проверавањем Бог своје слуге учи и чини кроткима. Он види да поједини имају способности које би се успешно могле употребити у Његовом делу, и такве Он ставља на пробу. У свом провиђењу Он их доводи у положаје и околности који представљају пробу и проверавање за њихов карактер и откривају им недостатке и слабости за које чак ни сами нису знали. Он им пружа прилику да те недостатке отклоне и да се оспособе за службу Њему. Показује им њихове слабости и учи их да се ослоне на Њега као на своју једину помоћ и сигурност. Тако се остварује Његов циљ. Они се изграђују, васпитавају, дисциплинују и припремају да испуне велики задатак - оно чега ради су им и дате њихове способности.“ – Патријарси и пророци, 115.
Петак, 12. јануар
ПИТАЊА ЗА ЛИЧНО РАЗМИШЉАЊЕ:
1. Како стална свест о великој борби треба да утиче на нас?
2. Шта родитељи треба да схвате, док се велика борба пооштрава?
3. Зашто је Јов могао релативно мирно да одговори на нападе?
4. Чега треба да се сетим кад ме следећи пут снађе неочекивано искушење?
5. Зашто ћемо расти ако на искушења гледамо са мало више зрелости?

Štampa