Лекција 10                  Субота, 9. децембар 2017

ПОСВЕЋЕЊЕ

„Као послушна деца, не владајући се по првим жељама у свом незнању, него по Свецу који вас је позвао, и ви будите свети у свему живљењу. Јер је писано: Будите свети, јер сам Ја свет.“ – И Петрова 1:14-16.

„Дело преображаја из непосвећености у светост непрекидни је и трајни задатак. Бог из дана у дан стално ради на оплемењивању људи, али и човек са своје стране треба да сарађује с Њим, трудећи се истрајно да у себи развије добре навике.“ – Тхе Ревиеw анд Хералд, Марцх 15, 1906.

Предлажемо да прочитате:   Дела апостола, 420-427.
Недеља 3. децембар

1. ЊЕГОВ НАРОД МОРА БИТИ СВЕТ

а. Која Божја особина прожима небо, а морају је имати сви који желе да уђу у Његово присуство? И Петрова 1:14-16.

„Божја праведност је апсолутна. Та праведност одлика је свих Његових дела и свих Његових закона. Божји народ мора бити налик Њему. Христов живот треба да се открије у животу Његових следбеника. У свим Његовим јавним и приватним поступцима, у свакој речи и делу, могла се видети практична побожност, и та побожност треба да се покаже и у животу Његових ученика.“ –Одабране поруке 1, 189.

„Бог не може да поднесе присуство греха. Грех је оно на шта Бог мрзи... Светост је темељ Божјег престола; грех је супротан светости; грех је разапео Сина Божјег. Кад би људи могли да сагледају како је грех одвратан, не би му попуштали, нити би се на њега навикавали. Променили би се у животу и карактеру. Савладали би тајне слабости. Ако хоћете бити свети на небу, морате прво да будете свети на земљи.“ – Сведочанство за проповеднике, 120.

б. Шта је од почетка била Божја намера за човека? Шта нам Свето Писмо каже о Божјој вољи за нас? Ефесцима 1:4; И Солуњанима 4:3.

Понедељак 4. децембар

2. ПРИПИСАНА И ДОДЕЉЕНА ПРАВДА

а. Које посвећење није дело тренутка, већ дело које траје (процес)? Који кораци су потребни како бисмо достигли овај циљ? Јеврејима 6:1; Филибљанима 3:13,14; ИИ Петрова 1:5-10.

„Свето Писмо јасно показује да дело посвећености напредује постепено. Када грешник, обративши се, нађе мир с Богом кроз Христову крв искупљења, тада је хришћански живот тек започео. Тада он мора да се да 'на савршенство', да узрасте 'у човека савршеног, у меру раста висине Христове' (Ефесцима 4:13). Апостол Павле каже: 'Једно пак велим: Шта је остраг заборављам, а за оним што је напред сежем се, и трчим к белези, к дару горњег звања Божијег у Христу Исусу' (Филибљанима 3:13,14). А Петар нам предочава степенице, којима се до библијске посвећености заиста може стићи: 'И на само ово окрените све старање своје да покажете у вери својој добродетељ, а у добродетељи разум, а у разуму уздржање' (И Петрова 1:5,6).“ – Велика борба, 414.

„Начин на који треба да градимо своје спасење јасно је описан у петом поглављу ИИ Петрове посланице. Милости стално треба да додајемо милости, и док то будемо чинили, Бог ће за нас радити на умножавању милости.“ – Тхе Ревиеw анд Хералд, Марцх 15, 1906.

б. Шта је за нас учињено Христовом милошћу, и шта ће бити свакодневно искуство оних у којима Христос борави? Римљанима 5:10.

„Оправдање значи спасавање душе од проклетства, тако да може постићи посвећеност, а кроз посвећеност небески живот. Оправдањем се савест, очишћена од мртвих дела, оспособљава да прими благослове посвећења.“ – Коментари библијских текстова, 760.

„Унутрашња правда се открива споља. Ко њу има неће бити груб и без саучешћа. Напротив, он из дана у дан расте у Христово обличје, из силе у силу. Ко је посвећен истином, он зна да влада собом. Он следи Христов пример док слава не замени милост. Правда која нас оправдава, нама се урачунава; а правда која нас посвећује, нама се даје. Прва нам даје право на небо, а друга нас оспособљава за небо.“ – Тхе Ревиеw анд Хералд, Јуне 4, 1895.

Уторак 5. децембар

3. ДЕЛО ПОСВЕЋЕЊА

а. Будући да имамо Христову приписану правду, колико темељно дело посвећења треба да буде извршено, и са којим циљем? И Солуњанима 5:23.

„Наше посвећење је дело Оца, Сина и Светог Духа. То је испуњење завета Божјег учињеног са онима који су се обавезали да ступају у свето сродство са Оцем, Сином и Светим Духом. Јесте ли рођени наново? Јесте ли постали нова бића у Христу Исусу? Онда настојте да сарађујете са те три велике небеске силе које толико раде у вашу корист.“ – Коментари библијских текстова, 759.

„Кроз деловање Светог Духа, посвећење истином, верник постаје прикладан за небеске дворе; јер Христос делује у нама, и на нама почива Његова праведност. Без тога ниједна душа неће добити право на небо. Не бисмо могли уживати у небу када утицајем Духа и Христовом праведношћу не бисмо постали прикладни за његово свето окружење.“ – Одабране поруке 1, 378.

б. Како се то постиже? Коју улогу у томе има грешник? Титу 3:5.

„Када се душа преда Христу, тада новим срцем завлада нова сила. Изврши се промена коју човек својим силама никад не може остварити. То је потпуно натприродна појава која уноси један натприродан елемент у људску природу.“ – Жеља векова, 305.

„Но иако је Христос све, треба да подстичемо сваког човека на неуморну марљивост. Треба се трудити, борити се, мучити се, бдети и молити се како нас лукави непријатељ не би надвладао. Сила и милост којом то можемо постићи долази од Бога и на нама је да непрестано верујемо у Онога који је у стању да спаси свакога ко приђе Богу кроз Њега. Никада ни на кога немојте оставити утисак да човек треба да учини мало или ништа; насупрот томе, подучавајте људе да сарађују с Богом како би могли успешно победити.“ – Одабране поруке 1, 366.

Среда 6. децембар

4. БИБЛИЈСКО ПОСВЕЋЕЊЕ

а. Шта је библијско посвећење? Шта оно подразумева? И Солуњанима 3:13.

„Речју Божјом и посредством Његовог Светог Духа откривају се људима велика, у Божјем закону утеловљена начела праведности. А пошто је Божји закон 'свет, праведан и добар' и представља препис божанског савршенства, то значи да ће и карактер обликован покоравањем овом закону бити свет. Христос је савршени пример оваквог карактера. Он каже: 'Ја одржах заповести Оца свог' (Јован 15:10). 'Јер Ја свагда чиним што је Њему угодно' (Јован 8:29). Христови следбеници треба да постану слични Њему – милошћу Божјом они треба да развијају карактер који ће бити у складу са начелима Његовог светог закона. То је библијска посвећеност.“ – Велика борба, 413.

„Посвећеност истакнута у Светом Писму обухвата цело биће – дух, душу и тело.“ – Велика борба, 417.

б. Шта ће бити искуство истински обраћеног верника? Шта такав верник чини одговарајући на позив на покајање? И Коринћанима 15:57.

„Хришћанин може чути дошаптавања која подстичу на грех, али он ће непрекидно водити борбу против тога. Ту је неопходна Христова помоћ. Тада се људској слабости придружује божанска снага, и вера може да ускликне: 'А Богу хвала који нам даде победу кроз Господа нашег Исуса Христа' (И Коринћанима 15:57).“ – Велика борба, 414.

„Покајање не може бити искрено ако није праћено и преображајем. Христова правда није огртач којим треба да се покрију непризнати и непобеђени греси, него једно животно начело које преображава карактер и управља животом. Светост значи неподељена оданост Богу, значи потпуно потчињавање срца и живота небеским начелима.“ – Жеља векова, 533.

„Нико не може бити живи хришћанин ако свакодневно не стиче лично искуство у побожности и ако се свакодневно не одриче сам себе, ведро носећи крст и следећи Христа. Сваки прави хришћанин свакодневно мора напредовати у божанском животу. И док напредује ка савршенству, он свакодневно доживљава обраћење у Богу и то обраћење неће бити завршено све док не достигне савршенство хришћанског карактера, потпуну спремност за добијање бесмртности.“ – ИИ Сведочанство, 565.

Четвртак 7. децембар

5. ДОКАЗ ПОСВЕЋЕЊА

а. Какво је искуство срца у коме је извршено дело посвећења? Шта ће таквима бити нарочита радост? Псалам 119:14-16.

„Права послушност увек долази из срца. То значи сарађивати с Христом свим срцем. Ако Му се предамо, Он наше мисли и циљеве толико поистовећује са својима, а наше срце и ум усклађује са својом вољом до те мере да покоравајући се Њему у ствари поступамо у складу са својим побудама. Наша воља постаје оплемењена и посвећена и наша највећа радост састоји се у томе да служимо Њему. Кад упознамо Бога онако како имамо могућности да Га упознамо, наш живот је тада живот непрекидне послушности. Зато што познајемо и ценимо Христов карактер и зато што одржавамо сталну заједницу с Богом, грех нам постаје све више мрзак и одвратан.“ – Жеља векова, 647.

б. Шта је доказ оваквог посвећења? Како покајнички грешник зна прави пут? И Јованова 2:3-6.

„Унутрашња правда се открива споља. Ко њу има неће бити груб и без саучешћа. Напротив, он из дана у дан расте у Христово обличје, из силе у силу. Ко је посвећен истином, он зна да влада собом. Он следи Христов пример док слава не замени милост.“ – Тхе Ревиеw анд Хералд, Јуне 4, 1895.

Петак 9. децембар

ПИТАЊА ЗА ЛИЧНО РАЗМИШЉАЊЕ:

1. Шта значи бити свет?

2. Објасни разлику између приписане и додељене правде.

3. На који начин се врши дело посвећења?

4. Шта је последица истинског посвећења?

5. Шта је доказ да је душа посвећена?

Štampa