Лекција 8                     Субота, 25. новембар 2017

ОПРОШТАЈ

„Јер је један Бог, и један посредник Бога и људи, човек Христос Исус.“ – И Тимотију 2:5.

„Покајање, баш као и опроштај, Божји је дар дат кроз Христа. Утицај Светог Духа је оно што нас осведочава о греху и буди нашу потребу за помиловањем.“ – Фаитх анд Wоркс, 38.

Предлажемо да прочитате:   Тхе Сигнс оф тхе Тимес, Фебруарy 14, 1895; Јулy 29, 1913.
Недеља 19. новембар

1. КРОЗ ХРИСТА

а. Шта нам Бог нуди кроз искупљење остварено преко Исуса Христа, и са којим циљем? Колошанима 1:14; Дела 26:17,18.

„Исус познаје околности у којима се налази свака душа. Човек може рећи: ја сам грешан, веома грешан. Можда и јесте, али уколико је грешнији, утолико му је Исус више потребан. Он не одбија никога ко Му прилази са сузама... Он охрабрује сваку застрашену душу. Радо прашта свима онима који Му се обраћају тражећи опроштај...

„Оне душе које у Њему траже уточиште Исус уздиже изнад оптуживања и злог језика. Ни људи, ни зли анђели не могу оптужити те душе. Сам Христос их спаја са својом божанско-људском природом.“ – Жеља векова, 545, 546.

„Циљ великог Учитеља је обнова Божјег лика у души.“ – Фундаменталс оф Цхристиан Едуцатион, 436.

б. Какву улогу Христос данас има у опраштању грешницима? Јеврејима 4:15; И Тимотију 2:5.

„(Христос) се оквалификовао и прихватио да буде не само представник рода људског већ и његов Заступник, тако да сваки појединац, уколико то жели, може рећи: Имам Пријатеља на суду.“ – Тхе Ревиеw анд Хералд, Јуне 12, 1900.


Уторак 21. новембар

3. ПРИХВАТАЊЕ БОЖЈЕГ ОПРОШТАЈА

а. Шта можемо научити о Божјој опраштајућој љубави према нама из параболе о изгубљеном сину? Лука 15:20-23.

„У параболи отац не прекорева и не осуђује сина због његовог грешног живота. Син осећа да је прошлост заборављена и да му је све опроштено. Тако и Бог каже за грешника: 'Расућу као облак преступе твоје, и грехе твоје као маглу' (Исаија 44:22). 'Јер ћу им опростити безакоња њихова, и грехе њихове нећу помињати' (Јеремија 31:34). 'Нека безбожник остави свој пут и неправедник мисли своје; и нека се врати ка Господу, и смиловаће се на њ, и к Богу нашем, јер прашта много' (Исаија 55:7). 'У оно време тражиће се безакоње Израиљево, али га неће бити; и греси Јудини, али се неће наћи' (Јеремија 50:20).

„Какву сигурност овде видимо у спремности нашег небеског Оца да најсвесрдније прими сваког грешника који се покаје!“ – Христове очигледне поуке, 173.

„Христос је дошао на овај свет да докаже неистинитост ове тврдње, да покаже да је Бог љубав, да, као што отац жали синове, тако Господ жали оне који Га се боје. Следите Спаситеља од јасала до крста, посматрајте Његов живот несебичне службе, Његову агонију у Гетсиманском врту и смрт на крсту; и знајте да је у Богу изобилно праштање. Он мрзи грех, али воли грешника љубављу која превазилази схватање.“ – Тхе Ревиеw анд Хералд, Јануарy 19, 1911.

б. Шта морамо заиста веровати како бисмо постали победници? Марко 2:5.

„Управо у овом погледу хиљаде људи живе у заблуди; не верују да Исус опрашта грехе управо њима лично, свакоме грешнику појединачно. Они се не ослањају у вери на Богом дато обећање. Преимућство оних који прихвате понуђене услове је сазнање да се Божји опроштај односи на сваки учињени грех. Одбаците сумње да се Божја обећања не односе на вас. Она су намењена сваком грешнику који се каје. Анђели имају задатак да снагу и милост коју је Христос обећао пренесу свакој души која верује. Нико није толико грешан да у Исусу који је умро за њега не би могао наћи снагу, чистоту и правду. Он чека да са свих оних који Га узверују скине њихову одећу окаљану и оскрнављену грехом и да их обуче у беле хаљине Његове правде. Он их позива да живе, а не да умру.“ – Пут Христу, 47, 48.


Среда 22. новембар

4. ЉУДСКИ И БОЖАНСКИ ОПРОШТАЈ

а. Када је грешнику опроштено, шта он такође мора да уради? Која је мера праштања? Лука 11:4; Матеј 6:15.

„Дух несклон праштању не може се ничим оправдати. Они који су немилосрдни према другима показују да и сами нису учесници милости Божје која доноси опроштај...

„Истина, и такав је можда некад примио опроштај, али његов непомирљиви и праштању толико несклон дух само показује да је одбацио Божју љубав која прашта. Он се одвојио од Бога и дошао у исто стање у којем је био пре но што му је опроштено. Порекао је своје кајање и његови греси остају на њему као да се није ни покајао.“ – Христове очигледне поуке, 216.

„Човек који није спреман да опрости затвара баш онај канал кроз који и сам може од Бога добити милост. Никада не треба да помислимо како имамо право да ускратимо опроштај онима који су нас вређали, а нису нам признали своју кривицу. Њихова је дужност, без икакве сумње, да понизе своја срца у покајању и признању, али ми морамо бити сажаљивог духа према онима који су нам згрешили, било да они признају своје грехе или не. Ма како да су нас болно ранили, не смемо туговати и сажаљевати сами себе због увреда које су нам нанесене. Ако очекујемо да нам Бог опрости наше грехе и ми морамо опростити свима онима који су нам учинили неко зло.“ – Мисли са Горе блаженства, 81.

б. У којој мери треба да опростимо онима који су нас увредили? Лука 17:3,4.

ц. Како је Исус опростио чак и онима који су били одговорни за Његову смрт? Лука 23:34.

„Исус је стекао право да буде бранилац људи пред Оцем.

„Христова молитва за Његове непријатеље обухватила је цео свет. Обухватила је сваког грешника који је живео или ће живети, од почетка до краја времена. На свима лежи кривица што је Син Божји распет. Свима се нуди опроштај.“ – Жеља векова, 729.


Четвртак 23. новембар

5. ИЗОБИЉЕ БОЖЈЕГ ПРАШТАЊА

а. Шта показује да нас Божји опроштај одвраћа од грешног живота? И Јованова 1:9 (последњи део).

„Опроштај који Бог даје није само судски акт којим нас Он ослобађа казне. Није то само праштање греха, већ и ослобођење од кривице, враћање на бољи пут после грешног живота. То је излив спасоносне љубави која преображава срце. Давид је имао јасно схватање о праштању док се молио: 'Учини ми, Боже, чисто срце, и дух прав понови у мени' (Псалам 51:10). А на другом месту каже: 'Колико је исток удаљен од запада, толико удаљује од нас безакоња наша' (Псалам 103:12).“ – Мисли са Горе блаженства, 81.

б. Како знамо да Божја опраштајућа благодат не само да оправдава покајничког грешника, већ га и обнавља на живот послушности? Титу 3:3-8.

„Титу је (Павле) рекао да поучава цркву да ће их, уколико се буду ослањали на Христове заслуге за своје спасење, божанска милост која борави у њиховим срцима навести да верно испуњавају дужности свакодневног живота.“ – Тхе Санцтифиед Лифе, 87.


Петак 24. новембар

ПИТАЊА ЗА ЛИЧНО РАЗМИШЉАЊЕ:

1. Зашто опроштај греха можемо задобити једино кроз Исуса? Зашто је било неопходно да Он буде учесник у нашој грешној људској природи?

2. Како можемо охрабрити оне који су заблудели и обесхрабрени?

3. Чега треба да се сетимо када смо у искушењу да верујемо како се не можемо вратити Богу након што смо сагрешили?

4. Како треба да се опходимо према онима који су нас увредили? Шта нам се догађа ако одбијемо да опростимо другима?

5. Шта ће се догађати у срцима оних који примају Божји опроштај?

Štampa El. pošta

Search mobile