Лекција 7               Субота, 18. новембар 2017

ПОЗИВ НА ПОКАЈАЊЕ

„Овог Бог десницом својом узвиси за Поглавара и Спаса, да да Израиљу покајање и опроштење греха.“ – Дела 5:31.

„Позив и оправдање нису иста ствар. Позив је привлачење грешника Христу, и то је дело које врши Свети Дух у срцу, осведочујући га о греху и позивајући га на покајање.“ – Одабране поруке 1, 373, 374.

Предлажемо да прочитате:   Тхе Сигнс оф тхе Тимес, Фебруарy 14, 1895; Јулy 29, 1913.

Недеља 12. новембар

1. БОЖАНСКО ЖАЉЕЊЕ ЗБОГ ГРЕХА

а. Шта смо позвани да учинимо како би нам Бог опростио грехе? Дела 3:19.

б. Шта ће увек пратити право покајање и како ће то утицати на срце и на живот? ИИ Коринћанима 7:9,10.

„Право покајање значи искрено жаљење због учињених греха и напуштање истих. Али грех не можемо одбацити све док не увидимо сву његову погубност. Права промена у животу настаће тек онда кад се у срцу раскине са грехом.“ – Пут Христу, 20.

„Често тугујемо зато што су наша зла дела имала непријатне последице по нас саме, али то није кајање. Истинска жалост због греха је резултат деловања Светог Духа. Дух открива незахвалност срца које је увредило и ражалостило Спаситеља, и доводи нас у скрушености до подножја крста. Сваким грехом Исус поново бива рањен. И кад упиремо поглед у Онога кога смо ранили, онда плачемо због греха који су Му нанели патње. Такав плач нас наводи да се одрекнемо греха.“ – Жеља векова, 281.


Уторак 14. новембар

3. УСЛОВИ ПОД КОЈИМА ДОБИЈАМО ОПРОШТАЈ

а. Који су услови за задобијање опроштаја наведени у Божјој Речи? Приче 28:13; Јаков 5:16.

„Услови под којима добијамо Божју милост једноставни су, праведни и разумни. Господ не тражи од нас никакво мучење ни тела ни душе да бисмо добили опроштај греха. Не морамо одлазити на дуга заморна ходочашћа ни вршити мучне покоре да бисмо своју душу препоручили Богу или да бисмо испаштали за своје грехе. Милост ће добити сваки онај ко призна своје грехе и остави их.“ – Пут Христу, 33.

б. Када увредимо свог брата, кога смо још увредили? Шта треба да нас поучи о нашој дужности према свом брату? Матеј 25:40; И Петрова 4:8.

„Своје грехе признајте Богу, јер вам само Он може опростити, а међусобне погрешке исповедајте једни другима. Ако сте увредили свог пријатеља или суседа, дужност вам је да му признате своју кривицу, а његова је дужност да вам опрости. Тада затражите опроштај и од Бога, јер је брат којег сте увредили Божје власништво; вређајући њега сагрешили сте против његовог Творца и Искупитеља.“ – Пут Христу, 33.

ц. Коме треба да признамо своје грехе? На који начин то мора бити урађено? Псалам 32:5; Матеј 5:23,24.

„Истинско признање увек има посебно обележје; и односи се на тачно одређено грехе. Има таквих греха које можемо признати само Богу. Постоје и погрешке које се морају признати онима који су због њих претрпели неку штету, али има и јавних греха које треба јавно признати. Али свако признање треба да буде сасвим одређено и мора се односити управо на оне грехе које смо учинили.“ – Пут Христу, 34.

„Грехе личног карактера треба признати Христу, једином посреднику између Бога и људи. Јер 'ако ко сагреши, имамо заступника код Оца, Исуса Христа праведника' (И Јованова 2:1). Сваки грех представља увреду нанесену Богу и мора Му се признати кроз Христа. Сваки јавно учињени грех треба јавно и признати.“ – Слуге Јеванђеља, 195.


Среда 15. новембар

4. ОПАСНОСТ ОД САМООПРАВДАЊА

а. Када је Господ упитао Адама и Еву за њихов грех, како су они својим одговором покушали да се изговоре да кривица није заправо њихова? И Мојсијева 3:12,13.

„Пошто су окусили забрањени плод, Адама и Еву обузело је осећање стида и страха. Прва њихова помисао била је: како оправдати свој грех и избећи ужас смртне пресуде. Кад га је Бог испитивао о почињеном греху, Адам је, пребацујући кривицу делимично на Бога, а делимично на своју жену, одговорио: 'Жена коју си удружио са мном, она ми даде с дрвета, те једох.' Жена је кривицу свалила на змију: 'Змија ме превари, те једох' (И Мојсијева 3:12,13).

„Зашто си створио змију? Зашто си јој допустио да дође у Едемски врт? То је у ствари био смисао одговора којим је Ева прећутно оправдавала свој грех, пребацујући на Бога одговорност за свој пад.“ – Пут Христу, 36.

б. Шта је уобичајено искушење за особу која је ухваћена у преступу, и зашто то рађа изнуђено, неделотворно признање? Јов 9:20; Лука 15:16.

„Дух самооправдања потиче од оца лажи, и јавља се код свих Адамових синова и кћери. Таква признања нису инспирисана божанским Духом и Бог их неће примити. Истинско покајање наводи човека да сам понесе своју кривицу и да је призна без лукавства или лицемерја.“ – Пут Христу, 36.

ц. Колико конкретно је Павле признао свој грех? Какав понизан став је он имао након свог обраћења (Дела 9:3-6)? Дела 26:10,11.

„Примери искреног кајања и истинске понизности, које налазимо у Светом Писму, откривају нам дух признања у којем нема никаквог изговора за грех или покушаја оправдавања кривице. Апостол Павле није покушавао да се огради од свог греха. Он га осликава најцрњим бојама, не покушавајући да умањи своју кривицу: 'Као што и учиних у Јерусалиму; и многе од светих ја затварах у тамнице, примивши власт од главара свештеничких; и кад их убијаху, пристајах на суд. И по свим зборницама мучећи их често, нагоњах да хуле на Исуса; и одвише мрзећи на њих гоњах их тја и до туђих градова' (Дела 26:10,11). Чак се није устручавао и да изјави 'да Исус Христос дође на свет да спасе грешнике, од којих сам први ја' (И Тимотију 1:15).“ – Пут Христу, 36, 37.

Четвртак 16. новембар

5. СВЕ ИЛИ НИШТА

а. Шта Бог тражи да Му дамо, и шта то такође укључује? Приче 23:26; Лука 14:33.

„Б0г захтева потпуно предање срца пре него што може доћи до оправдања.“ – Одабране поруке 1, 352.

„Предајући се Богу, неизбежно морамо одбацити све што би нас могло одвојити од Њега. Спаситељ зато каже: 'Тако дакле сваки од вас који се не одрече свега што има не може бити мој ученик' (Лука 14:33). Морамо оставити све оно што би могло да одврати наше срце од Бога. Многима је идол богатство. Љубав према новцу и жеља за овоземаљским благом златни су ланци који их вежу за сотону. Други пак обожавају углед и световне почасти. Трећима је идол живот себичне удобности, живот без одговорности. Али ти се ропски окови морају раскинути. Не можемо напола припадати Господу, а напола свету. Божја деца можемо бити само ако Му припадамо целим својим бићем.“ – Пут Христу, 39.

б. Зашто је цариникова молитва за милост услишена? Лука 18:13,14.

„Молитва овог цариника била је услишена зато што је одражавала зависност која је проистицала из потпуног ослањања на Свемогућег. Самом царинику чинило се да он нема ништа друго осим срама на лицу. То би морали да увиде сви који се у молитви обраћају Богу. Само вером – вером која се одриче сваког самопоуздања – понизни молбеник треба да се ухвати за силу Свемогућега.

„Нема спољне форме која би могла да замени једноставну веру и потпуно самоодрицање. Међутим, ниједан човек то не може да учини сам, сопственом снагом. Ми само можемо дати пристанак да Христос то учини за нас.“ – Христове очигледне поуке, 129, 130.


Петак 17. новембар

ПИТАЊА ЗА ЛИЧНО РАЗМИШЉАЊЕ:

1. Које две ствари су укључене у право покајање?

2. Зашто је покајање дар који примамо, а не нешто што сами морамо да учинимо?

3. Шта морамо да урадимо како бисмо добили опроштај греха?

4. Шта показује да особа која се истински каје неће тражити изговор за своје грехе?

5. Чега морамо бити спремни да се одрекнемо ако желимо да примимо оправдање?

Štampa El. pošta

Search mobile