Лекција 2     Субота, 14. октобар 2017

ПРОБЛЕМ ГРЕХА

„Јер сви сагрешише и изгубили су славу Божју.“ – Римљанима 3:23.

„Целокупна људска породица прекршила је Божји закон, и као преступник закона, човек је неповратно изгубљен. Он је сада Божји непријатељ и нема снаге да учини ништа добро.“ – Одабране поруке 1, 306.

Предлажемо да прочитате:   Патријарси и пророци, 22-39.

Недеља 8. октобар

1. БОЖЈА НАМЕРА ЗА ЧОВЕЧАНСТВО

а. По чијем обличју су створени Адам и Ева, и са којом намером? И Мојсијева 1:26,27,31; Исаија 43:7.

„Кад је Адам изашао из Створитељевих руку, био је по својој физичкој, менталној и духовној природи сличан своме Творцу. 'Створи Бог човека по своме обличју' (И Мојсијева 1:27); Божја намера је била да што дуже човек живи, потпуније открива овај лик – потпуније одсјајује славу Створитељеву. Сви његови таленти могли су се развијати; требало је да се величина и снага тих талената стално повећавају.“ – Васпитање, 12.

б. Иако наши прародитељи нису носили вештачку одећу, шта их је ипак покривало као знак њихове чистоте? Псалам 104:1,2 (упореди са: ИИ Мојсијева 34:29).

„Безгрешни пар није имао на себи вештачких хаљина; они су били заогрнути плаштем светлости и славе, одећом какву носе и анђели.“ – Патријарси и пророци, 19.

„Бело рухо невиности носили су наши прародитељи кад их је Бог настанио у светом Едему. Они су живели у савршеном складу са вољом Божјом. Сва њихова љубав и сва њихова најлепша осећања била су посвећена њиховом небеском Оцу. Дивна и за око пријатна светлост, светлост која долази од самог Бога, окружавала је овај свети пар. Те хаљине светлости биле су симбол њихове духовне одеће – небеске невиности. Да су остали Богу верни, били би заувек одевени у то рухо.“ – Христове очигледне поуке, 277.


Понедељак 9. октобар

2. ТЕСТ ЉУБАВИ

а. У ком смислу су наши прародитељи били слободни да изврше божанску намеру за њих? В Мојсијева 30:19.

„Наши прародитељи, мада створени невини и свети, нису били лишени могућности да погреше. Бог им је дао слободну вољу и учинио их бићима способним да цене мудрост и благонаклоност Његовог карактера и правичност Његових захтева, и да потпуно слободно одлучују: да ли ће Му указати или пак ускратити своју послушност...

„Бог је могао да створи човека тако да би му било немогуће прекршити Његов закон; Он је могао задржати Адамову руку да не додирне забрањени плод, али у том случају човек не би имао слободну вољу, не би био слободно морално биће, већ само послушна машина. Без слободног избора, његова послушност не би била добровољна, већ присилна. Он не би могао слободно да развија свој карактер.“ – Патријарси и пророци, 22, 23.

б. Кроз какав тест оданости су наши прародитељи прошли? И Мојсијева 2:16,17.

„Кад су Адам и Ева настањени у прекрасан врт, имали су све што су могли пожелети и што им је било потребно за срећу. Али Бог је у својој премудрости одлучио да провери њихову оданост пре него што их препусти вечној сигурности. Они су имали Његову наклоност, и Он је разговарао с Њима и они с Њим. Ипак, Бог није преселио зло изван њиховог домашаја. Сотони је било допуштено да их куша. Ако се одупру кушању, биће у непрекидној милости Бога и небеских анђела.“ – Тхе Сторy оф Редемптион, 24.

ц. Опиши како су наши прародитељи испољили непослушност према Богу. ИИ Коринћанима 11:3; И Мојсијева 3:1-6.

„Сотона је светом пару тако приказао ствар као да преступ Божјег закона доноси човеку корист и срећу. Зар не чујемо и данас сличне варљиве закључке? Многи говоре о скучености оних који се покоравају Божјим заповестима, док за себе тврде да имају много шире погледе и уживају знатно већу слободу. То у ствари није ништа друго него одјек кушачевих речи изговорених још у Едему: 'У онај дан кад окусите с њега' – кад преступите Божју заповест – 'постаћете као богови'.“ – Патријарси и пророци, 30, 31.


Уторак 10. октобар

3. ГРЕХ И ЊЕГОВЕ ПОСЛЕДИЦЕ

а. Како Библија дефинише грех? I Јованова 3:4.

„Дефиниција греха је јасно дата у Речи Божјој: 'Грех је безакоње' – преступ закона, и то је наше једино објашњење; он је отеловљење начела које је у непријатељству са великим законом љубави на коме се заснива божанска владавина.“ – Велика борба, 434.

б. Која трагична последица греха је задесила човечанство? I Мојсијева 3:19,23; Римљанима 5:12.

„Божја намера није била да свети пар зна за зло, чак ни у најмањој мери. Он им је пружао добро без икаквих ограничења, а зло потпуно ускратио. Међутим, они су, насупрот Његовој заповести, јели плод са забрањеног дрвета, а сада су морали наставити и даље да једу те плодове – знаће шта је зло – у току целог свог живота. Од тог времена је људски род имао да буде салетан сотониним кушањима. Уместо срећног занимања које им је првобитно било намењено, живот пун брига и патњи биће њихова судбина. Биће изложени разочарању, болу и тузи, и најзад ће морати да умру.“ – Патријарси и пророци, 35, 36.

ц. До које додатне последице на људску природу је довео пад у грех? Римљанима 3:12; 7:14,18; 8:7.

„Адаму и Еви, после учињеног прекршаја... стављено је до знања да је њихова природа толико изопачена грехом да им је услед тога умањена снага којом би се могли супротставити злу и да би само сотони отворили пут да им успешније приђе. Док су били у стању невиности они су подлегли искушењу; а сада, свесни своје кривице, имали би много мање снаге да се сачувају.“ – Патријарси и пророци, 38.

„Последица једења рода с дрвета познавања добра и зла види се у искуству сваког човека. У људској природи постоји склоност према злу, сила којој човек сам не може да се одупре.“ – Васпитање, 24.

„Сам од себе он није у стању да препозна грех, нити је у стању да цени и поприми божанску природу. Када би му се она ставила на дохват руке, у његовом телесном срцу не би се нашло ништа што би пожелело да је задобије.“ – Одабране поруке 1, 325.


Среда 11. октобар

4. ХАЉИНЕ ОД СМОКВИНОГ ЛИШЋА

а. Након што су постали свесни губитка своје невиности и светлости која је била њен симбол, шта су Адам и Ева учинили покушавајући да прикрију своју голотињу? Да ли су њихова покривала била прихватљива? И Мојсијева 3:7,8.

„Својим падом у грех (наши прародитељи) пресекли су своју везу са Богом и светлости која их је до тада окружавала нестало је. Наги и посрамљени, покушали су да небеско рухо надокнаде покривалом сплетеним од смоквиног лишћа.“ – Христове очигледне поуке, 277, 278.

б. Како у духовном смислу грешници себи праве хаљине од смоквиног лишћа још од пада у грех? Римљанима 10:3.

„То је исто оно што преступници закона Божјег не престају да чине од дана кад су Адам и Ева први пут отказали послушност. Они плету покривала од смоквиног лишћа да би покрили своју голотињу проузроковану преступом. Они носе рухо које су сами направили, – покушавају сопственим делима да покрију своје грехе и да се на тај начин учине угодним Богу.“ – Христове очигледне поуке, 278.

ц. Која обмана нас наводи да сматрамо како можемо себе учинити Богу прихватљивим? Јеремија 17:9; Исаија 64:6.

„Многи су обманути у вези са стањем у којем се налази њихово срце. Не увиђају како је природно срце варљиво више од ичега и непоправљиво опако. Заогрћу се властитом праведношћу и задовољавају се достизањем људских мерила карактера која су сами поставили, али како је страшан њихов неуспех кад не успевају достићи божанско мерило; сами од себе не могу удовољити Божјим захтевима...

„Целокупна људска породица прекршила је Божји закон и као преступник закона човек је неповратно изгубљен. Он је сада Божји непријатељ и нема снаге да учини ништа добро. 'Јер телесно мудровање непријатељство је Богу, јер се не покорава закону Божјем нити може' (Римљанима 8:7).“ – Одабране поруке 1, 306.

Четвртак 12. октобар

5. ЦЕО СВЕТ КРИВ ПРЕД БОГОМ

а. Како је цео људски род претрпео неуспех у извршавању Божје првобитне намере? Римљанима 3:23.

б. Као стандард праведности, којој сврси служи Божји закон? Римљанима 3:19,20; Галатима 3:24.

„Закон стоји чврсто, и правда строго упућује грешника на његове свете захтеве. Намена закона није да спасе грешника, нити да прашта, већ да осуди. Он не може бити промењен како би се прилагодио човеку у његовом грешном стању. Како онда Божја правда може бити задовољена, а Његова наклоност придобијена? Не делима; 'јер се делима закона ниједно тело неће оправдати пред Њим.' Грешник у својој сопственој снази не може удовољити захтевима Божјим.“ – Тхе Сигнс оф тхе Тимес, Јулy 31, 1901.

ц. Које питање се јавља међу грешницима још од пада у грех, и који је једини одговор на њега? Јов 9:2; 25:4-6; Јован 1:29.

„У свакој заједници налазе се душе које су незадовољне. Оне сваке суботе треба да чују нешто што ће им помоћи на путу спасења и научити их како да постану бољи хришћани. Важна ствар коју они треба да знају јесте: Како грешник може бити оправдан пред Богом? Представите им пут спасења у својој једноставности. Уздигните Исуса као грешникову једину наду.“ – Тхе Ревиеw анд Хералд, Оцтобер 7, 1909.


Петак 13. октобар

ПИТАЊА ЗА ЛИЧНО РАЗМИШЉАЊЕ:

1. Са каквом намером је Бог створио човека?

2. Зашто је било важно да се човечанству дозволи слобода у избору да служи Богу?

3. Ком грешном стању смо сви изложени, будући одвојени од Бога?

4. Како ја могу бити крив што себи правим хаљине од смоквиног лишћа?

5. У коме једино могу наћи наду за своје грешно стање?

Štampa El. pošta

Search mobile