Лекција 13        Субота, 30. децембар 2017

ВЕСТ ТРЕЋЕГ АНЂЕЛА У СТВАРНОСТИ

„И у њиховим устима не нађе се превара, јер су без мане пред престолом Божјим.“ – Откривење 14:5.

„Неки су ми писали и поставили питање, да ли је вест о оправдању вером вест трећег анђела. Одговорила сам: 'Да, то је неоспорно вест трећег анђела.'“ – Тхе Ревиеw анд Хералд, Април 1, 1890.

Предлажемо да прочитате:   Тхе Фаитх И Ливе Бy, 209-215.

Недеља 24. децембар

1. ОБНАВЉАЊЕ ОСНОВНИХ ИСТИНА

а. Која је нада јеванђеља и како је она повезана са троструком вешћу из Откривења 14:6-12? Откривење 14:6; Колошанима 1:23,26-28.

„Христос жељно очекује да буде откривен у својој Заједници. Када се Христов карактер буде у потпуности испољио у припадницима Његовог народа, тада ће Он доћи да их призна и затражи као своју својину.“ – Христове очигледне поуке, 48.

б. Која важна доктрина је обновљена током другог адвентног покрета? Шта су ови људи постали? Исаија 56:1,2; 58:12.

„Господ нам је послао поруку за ово време да би се хришћанство учврстило на вечним темељима, и сви који верују у садашњу истину морају стајати, не у сопственој мудрости, већ у Богу, и подизати 'темеље који ће стајати од колена до колена.' Такви ће у небеским књигама бити регистровани као они који су зазиђивали развалине и поправљали путеве за насеље. Ми треба да се држимо истине зато што је истина, упркос и најогорченијем противљењу. Бог ће деловати на људски ум. То дело не може да оствари сам човек. Велика просватна сила долази од Христа; блистави сјај Његовог карактера треба истицати пред народом у свакој проповеди и у свакој расправи.“ – Коментари библијских текстова, 343.

Понедељак 25. децембар

2. ЈЕДИНСТВО ВЕРЕ

а. Који дарови оспособљавају искрене адвентне вернике да размишљају о нарочитим истинама за ово време? И Коринћанима 12:28.

„Бог изводи један народ из света на узвишени степен вечне истине, на пут Божјих заповести и вере Исусове. Он ће га приуготовити и навићи на ред. У њему неће бити неслоге, неће један веровати једно док други има сасвим супротно мишљење, нити ће ико ићи својим путем независно од тела Заједнице. Путем разноликих дарова и вођства које је Бог успоставио у својој цркви сви ће доћи до јединства вере. Ако се неко држи свог мишљења о библијској истини не обазирући се на мишљење своје браће и оправдавајући свој став правом на своје лично гледиште, па га још намеће и другима, како такав може да испуни Исусову молитву за јединство?“ – Сведочанство за проповеднике, 14.

б. Како јединство у цркви утиче на наше сведочење за истину? Јован 13:35.

„Јединство цркве врши утицај на оне који не верују и који живе световно.“ – Тхат И Маy Кноw Хим, 153.

„Наше јединство и љубав према другима су особине којима сведочимо свету да је Бог послао свог Сина да спаси грешнике.“ – Тхис Даy Wитх Год, 120.

ц. Шта би било могуће да су верници у пуној вери прихватили дар Христове праведности? Ефесцима 4:13.

„Управо Свети Дух, Утешитељ, којега је Исус обећао да ће послати на свет, мења наш карактер и усклађује га с Христовим ликом, и када се то догоди, ми одражавамо као у огледалу славу Господњу. То значи да је карактер онога ко се тако угледа на Христа толико сличан Његовом, да људи посматрајући њега виде Христов карактер који се одражава као у огледалу. Неприметно за нас саме ми се мењамо из дана у дан и своје путеве и прохтеве претварамо у Христове путеве и жеље, у љупкост Његовог карактера. Тако растемо у Христу несвесно одражавајући Његов лик.“ – Тхе Ревиеw анд Хералд, Април 28, 1891.

Уторак 26. децембар

3. СУД

а. Који значајан призор је показан пророку Данилу, и када је он почео? Како је Христова служба повезана са тим? Данило 7:9,10,13,14; И Јованова 2:1; Данило 8:14.

„'...И гле, као Син човечији иђаше на облацима небеским, и дође до старца и стаде пред Њим. И даде Му се власт и слава и царство да Му служе сви народи и племена и језици; власт је Његова власт вечна, која неће проћи, и царство се Његово неће расути' (Данило 7:13,14). Долазак Христов који се овде описује није Његов други долазак на земљу. Он долази пред Старца на небу да прими власт, славу и царство које ће Му бити дато на крају Његове посредничке службе. Овај долазак, а не Његов други долазак, представљао је оно што је према пророчанству требало да се догоди по истеку 2300 дана – године 1844. Тада је, у пратњи небеских анђела, наш велики Првосвештеник ушао у светињу над светињама и дошао пред Бога да изврши последње дело у својој служби за људе – да одигра своју улогу у делу истражног суда и изврши помирење за све који се покажу да имају право на то.“ – Велика борба, 422, 423.

б. Ако смо прихватили Христову приписану правду и живели силом Његове додељене правде, како ћемо стајати на овом суду? Проповедник 12:14; Матеј 12:36,37.

„Поред имена оних који су истински окајали своје грехе, позивајући се у вери на Христову крв као жртву помирења, биће у небеским књигама забележено опроштење. Пошто се пронађе да им је карактер усклађен са вољом Божјом и да су постали учесници Христове правде, њихови греси ће бити избрисани, а они сами проглашени достојнима вечнога живота...

„Греси који нису окајани и напуштени, неће бити ни опроштени нити из књига избрисани, него ће на дан Божјега суда стајати као сведочанство против грешника. Учинио он своја зла дела у светлости дана или у тами ноћи, она су гола и откривена пред Оним коме ћемо морати да одговарамо. Божји анђели су видели сваки учињени грех и записали га у непогрешиве књиге. Грех се може сакрити, порећи и затајити пред оцем, мајком, женом, децом и пријатељима. Нико осим починиоца можда нема ни најмање појма о кривици, али је она гола и откривена пред небеским бићима... Људи искварени у души могу да преваре човека, али Бог може да прозре свако претварање и Он чита унутрашњи живот човека.“ – Велика борба, 425, 428.

Среда 27. децембар

4. БРИСАЊЕ ГРЕХА

а. Шта је откривено о карактеру и стању оних који су посвећени у овом времену запечаћења? Откривење 14:1-5.

„Та мучно кушана и проверавана, али верна Божја деца биће обучена у беспрекорно чисте хаљине правде Христове. Припадници презреног остатка биће одевени у прекрасне одежде славе, и никада више неће бити окаљани изопаченошћу овога света. Њихова имена остаће у животној књизи Јагњета, записана међу именима верника из свих времена. Они су одолели намамљивању архиобмањивача, не одступајући од своје оданости и поред свег урлања аждаје. Сада су заувек сигурни да кушач својим лукавствима више не може да им науди.“ – В Сведочанство, 450.

б. Која се предивна размена врши у небеској светињи за време суда умрлим, а затим и живим праведницима? Дела 3:19.

„Видела сам да многи занемарују толико потребну припрему очекујући да ће их 'освежење' или 'позни дажд' оспособити да опстану на дан Господњи и да живе у Његовој присутности. О, колико сам њих видела у време невоље без Божје заштите! Они занемарују неопходну припрему, стога неће моћи да приме 'освежење' које сви морају примити да би могли живети у присутности светога Бога.“ – Рани списи, 75, 76.

ц. У каквом духовном стању морамо бити када Исус дође? Јеврејима 12:14; ИИ Петрова 3:14.

„'Зато, љубазни, чекајући ово старајте се да вас Он нађе чисте и праве у миру' (ИИ Петрова 3:14). То је мерило које треба да достигне сваки хришћанин, не по својој непрепорођеној способности, већ захваљујући милости коју му даје Исус Христос. Боримо се да савладамо сваки грех и будимо у стању да зауставимо сваку нестрпљиву, раздражљиву реч.“ – Оур Хигх Цаллинг, 235.

„Сотона у Сину Божјем није могао наћи ништа што би му омогућило да над Њим извојује победу. Он је одржао заповести свога Оца, и у Њему није било греха који би сотони пружио било какво преимућство. То је стање у којем се морају наћи сви они који желе да се одрже у време невоље и душевне тескобе.“ – Велика борба, 553.


Четвртак 28. децембар

5. ПРАВЕДНИ ПОБЕДНИЦИ

а. Које свечано упозорење је дато како би се Божји народ сачувао од превара последњих дана? Која одговорност почива на онима који су са тим упознати? Откривење 14:9-11; Језекиљ 33:2-4.

„Поруку трећег анђела треба сматрати најзначајнијом. Она представља питање од којег зависи живот или смрт. Утисак који ће порука оставити на слушаоце биће сразмеран усрдности и озбиљности са којом се она објављује.“ – Коментари библијских текстова, 929.

б. Шта је записано о онима који су победници, спремни да дочекају Христа при Његовом другом доласку? Откривење 14:12.

„Припадници Божјег признатог народа – они који још на овој земљи докажу своју оданост Богу. Ко су ти? То су они што држе заповести Божје и имају сведочанство Исуса Христа, који Христа распетог признају за свога јединог Спаситеља.“ – Коментари библијских текстова, 931, 932.

„Није довољно веровати у Христово постојање. Ми морамо веровати у Њега. Једина вера која нам користи јесте вера која Га прима као личног Спаситеља, која присваја Његове заслуге. Многи сматрају да је вера један начин мишљења. Спасоносна вера је савез на основу кога они који примају Христа ступају у заветни однос са Богом. Истинска вера је живот. Жива вера – то је повећање животне снаге, то је поуздање помоћу кога душа постаје победоносна сила.“ – Жеља векова, 330.


Петак 29. децембар

ПИТАЊА ЗА ЛИЧНО РАЗМИШЉАЊЕ:

1. У ком смислу ми треба да 'поправљамо развалине'?

2. Зашто је толико важно да постоји јединство у цркви? Како је то могуће?

3. У каквом стању морамо бити да би нам греси били избрисани?

4. Како можемо достићи стандард карактера који Бог захтева?

5. Зашто није довољно да верујемо у Христово постојање? Шта то значи?

Štampa El. pošta

Лекција 12                Субота, 23. децембар 2017

ПОТПУНИ У ХРИСТУ

„И да будете испуњени у Њему који је глава сваком поглаварству и власти.“ – Колошанима 2:10.

„Вером у Христа сваки недостатак карактера може да се уклони, свака мрља да се очисти, свака мана да се поправи, свака врлина да се развије.“ – Васпитање, 230.

Предлажемо да прочитате:   Минд, Цхарацтер анд Персоналитy 1, 27-37.

Недеља 17. децембар

1. ПОЗВАНИ НА САВРШЕНСТВО

а. Шта смо од Исуса позвани да будемо у овом свету? Матеј 5:48.

„Божји идеал за Његову децу је виши но што и највиша људска мисао може да схвати. 'Будите ви дакле савршени, као што је савршен Отац ваш небески.' Та заповест је и једно обећање. План искупљења садржи наше потпуно избављење од силе сотоне. Христос покајничку душу увек одваја од греха. Он је дошао да уништи дела ђавоља и омогућио је да Свети Дух буде дат свакој покајничкој души да би се сачувала од греха.“ – Жеља векова, 291.

б. Са чијим ликом наш живот треба да буде потпуно усклађен? Римљанима 8:29.

„Идеалан хришћански карактер је сличан Христовом. Као што је Син човечји у свом животу био савршен, тако и Његови следбеници треба да буду савршени у свом животу. Исус је у свему био саздан слично својој браћи. Постао је тело као што смо и ми. Био је гладан, жедан и уморан. Хранио се јелом и крепио се сном. Делио је судбину човека, али је ипак био безгрешни Син Божји. Био је Бог у телу. Његов карактер мора постати наш.“ – Жеља векова, 291.


Понедељак 18. децембар

2. ПОТПУНИ У ХРИСТУ САДА

а. Које охрабрење нам се даје након што искусимо опроштај греха и ново рођење? Колошанима 2:1о.

„Ми никада не можемо достићи савршенство својим добрим делима. Душа која вером гледа у Исуса одбацује своју праведност. Она себе сматра несавршеном, своје покајање недовољним, своју најјачу веру слабом, своју најдрагоценију жртву скромном, и понизно пада на колена у подножју крста. Али, глас јој се обраћа из ризнице Божје Речи. Изненађена, она чује поруку: 'Да будете испуњени у Њему' (Колошанима 2:10). И тако душа налази свој мир. Не мора више да се труди да нађе неку достојност у себи, неко заслужно дело којим би стекла Божју наклоност.“ – Фаитх анд Wоркс, 107, 108.

б. Будући оправдани вером, у ком стању треба да наставимо да ходимо? Колошанима 4:12 (последњи део).

„Господ Исус делује преко Светога Духа, јер је Свети Дух Његов представник. Преко Њега Исус удахњује духовни живот у душу, оживљујући њене снаге на добро, чистећи је од моралне прљавштине, чинећи је прикладном за своје царство. Исус има на располагању велике благослове које жели да излије, богате дарове које жели да раздели људима. Он је дивни Саветник, бескрајан по мудрости и снази; и ако будемо признали силу Његовог Духа, бићемо савршени у Њему. Каква ли је то узвишена мисао! У Христу 'живи свака пунина Божанства телесно. И да будете испуњени у Њему' (Колошанима 2:9,10).“ – Оур Хигх Цаллинг, 152.

ц. Шта Христос, као наш Посредник, никад не престаје да чини за оне који вером пребивају у Њему? Јеврејима 7:25 (последњи део).

„Христос је сада у небеској светињи над светињама и пред Оцем се залаже за нас. Ниједног тренутка Он не престаје да се потпуно поистовећује са својим народом, чије интересе заступа пред Богом. Али иако смо тако заступљени пред Оцем, не смемо се усудити да, превише рачунајући на Његову милост, постанемо безбрижни и равнодушни, попуштајући сопственим жељама и склоностима. Христос није слуга греху. Ми смо потпуни у Њему, примљени у Љубљеноме, само онда ако вером и останемо у Њему.“ – Фаитх анд Wоркс, 107.

Уторак 19. децембар

3. ПРИХВАТЉИВА ПОСЛУШНОСТ ДАНАС

а. Коју суштинску истину о нашим напорима да удовољимо Богу треба да разумемо? Филибљанима 2:12,13.

„Онај ко покушава да досегне небо властитим делима вршећи закон, покушава немогуће. Човек не може бити спасен у непослушности, али његова дела не би требало да буду само његова; Христос треба да ради у њему да хоће и чини оно што Му је угодно. Када би се човек могао спасити властитим делима, могао би у себи наћи некакав разлог за радост. Покушај човека да задобије спасење својом властитом снагом приказан је Каиновом жртвом. Све што је човек у стању да учини без Христа укаљано је себичношћу и грехом; али оно што се чини кроз веру, прихватљиво је Богу. Кад се трудимо да задобијемо небо кроз Христове заслуге, тада душа напредује. Гледајући на Исуса, Зачетника и Свршитеља наше вере, можемо напредовати из снаге у снагу, из победе у победу; јер је Божја милост кроз Христа осигурала наше потпуно спасење.“ – Одабране поруке 1, 349.

б. Чији напори и верске службе нису могле бити од Бога прихваћене и зашто? Лука 18:11,12.

ц. Како су наша добра дела једино прихваћена пред Богом? Јеврејима 7:25.

„Верске службе, молитве, слављење, покајничка признања греха, уздижу се од истинских верника попут тамјана до небеске светиње, но будући да пролазе кроз искварене људске канале, толико су окаљани да пред Богом не могу имати никакву вредност ако не буду очишћени крвљу. Не уздижу се у беспрекорној чистоћи, и ако их Посредник, који се налази с десне стране Богу, не очисти и не изнесе у својој праведности, не могу бити прихватљиви Богу. Сав тамјан из земаљских светиња мора бити обогаћен капима Христове крви која чисти. Он пред Оцем држи кадионицу властитих заслуга у којој нема никакве мрље земаљске покварености. У ту кадионицу Он сакупља молитве, слављење и признања својег народа, те с њима стапа властиту беспрекорну праведност. Тада се тамјан, омирисан заслугама Христове жртве помирења, уздиже пред Богом савршено и у потпуности прихватљив. Тада добијамо натраг милостиве одговоре.“ – Одабране поруке 1, 329.

Среда 20. децембар

4. БИТИ САВРШЕН ДАНАС

а. Боравећи у Христу, са потпуним уверењем да смо прихваћени пред Богом, шта сада треба да радимо? Јеврејима 6:1.

„Нећемо никада моћи да угледамо нашег Господа у миру, ако наше душе нису беспрекорне. Морамо одражавати савршен Христов лик. Као што је велики апостол рекао, морамо доћи 'у меру раста висине Христове.' До таквог стања никад нећемо доћи без усрдних напора. Ако желимо да достигнемо савршенство хришћанског карактера, морамо се свакодневно борити против спољашњег зла и унутрашњег греха.“ – Селецтед Мессагес 3, 148.

б. У нашим најбољим напорима да као верници будемо послушни Богу, где лежи наша способност да то извршимо? ИИ Коринћанима 3:5.

„Христос је наш узор, савршен и свет узор који смо добили да следимо. Никада нећемо бити као узор; али Га можемо опонашати и следити према својим способностима.“ – Yе Схалл Рецеиве Поwер, 369.

„Када се у срцу налази жеља за послушношћу Богу, када се улажу напори у том смеру, Исус прихвата ту намеру и труд као оно најбоље што је човек у стању да понуди, те својом властитом Божанском заслугом надокнађује оно што човеку недостаје.“ – Одабране поруке 1, 367.

„Христос воли своју децу, чак и кад греше... Он их будно посматра, и кад они дају све од себе, обраћајући се Богу за помоћ, будите сигурни да ће таква служба, иако несавршена, бити прихваћена.“ – Селецтед Мессагес 3, 196.

ц. Док напредујемо ка савршенству, шта Свети Дух излива у наше срце? Шта ће нас то навести да чинимо? Римљанима 5:5; И Јованова 3:18.

„Савршенство хришћанског карактера постиже се само непрекидном тежњом хришћанина да помогне другима и да им послужи на благослов.“ – Дела апостола, 415.

„Тамо где има вере, појављују се добра дела. Посећују се болесни, сиромашни су збринути, сирочад и удовице нису занемарени, голи су одевени, гладни су нахрањени. Христос је ходио чинећи добро, и када су људи уједињени с Њиме, они љубе Божју децу, а кротост и истина управљају њиховим корацима.“ – Одабране поруке 1, 381.

Четвртак 21. децембар

5. НАША СИГУРНОСТ СПАСЕЊА

а. Колико је потпун опроштај греха понуђен покајничком грешнику? И Јованова 1:9.

„Кроз жртву принесену у наше име, греси могу бити опроштени у потпуности. Ми не зависимо од онога што човек може учинити; наше је поуздање у ономе што Бог може учинити за човека кроз Христа. Када се у потпуности предамо Богу, и верујемо без задршке, Христова крв чисти нас од свих греха. Савест тада може бити ослобођена од осуде. Кроз веру у Његову крв, сви могу постати савршени у Христу Исусу. Хвала Богу да се ту ради о стварима које су могуће. Ми можемо задобити посвећење. Можемо уживати Божју наклоност. Не треба да се плашимо мислима како Христос и Бог гледају на нас, већ треба да мислимо о томе како Бог гледа на Христа, нашег Заменика... Ономе који се каје и верује Господ показује како Христос прихвата предање његове душе, коју ће обликовати и украсити да буде налик Његовој.“ – Селецтед Мессагес 2, 32, 33.

б. Какву сигурност имамо у Божју способност да нас спаси од греха данас? Јуда 1:24; Филибљанима 1:6.

„Кад Христос влада у нама онда је срце чисто и потпуно слободно од греха. У животу се тада у потпуности открива слава и савршенство онога што Јеванђеље може да учини за човека. Примање Спаситеља доноси савршени мир, савршену љубав и савршену сигурност. Лепота и миомирис карактера Христовог, откривени у животу, представљају потврду да је Бог заиста послао свога Сина у свет да буде његов Спаситељ.“ – Христове очигледне поуке, 383.


Петак 22. децембар

ПИТАЊА ЗА ЛИЧНО РАЗМИШЉАЊЕ:

1. Објасни како речи „будите дакле савршени“ представљају и заповест и обећање.

2. Зашто је Христово посредовање толико важно за нас данас?

3. Шта је потребно да би сва наша дела данас могла бити прихваћена пред Богом?

4. Шта бити савршен данас практично значи за верника?

5. Како данас можемо имати савршену сигурност спасења?

Štampa El. pošta

Лекција 11             Субота, 16. децембар 2017

ПРАВЕДНОСТ ДАНАС

„Дечице! Нико да вас не вара: који правду твори праведник је, као што је Он праведан.“ – И Јованова 3:7.

„Праведност значи чинити право, а право је да се свакоме суди према његовим делима. Дела ће открити наш карактер; само дела показују да ли је вера права.“ – Христове очигледне поуке, 279.

Предлажемо да прочитате:   Фаитх анд Wоркс, 91-94.

Недеља 10. децембар

1. ЗАШТО НАМ ЈЕ СВИМА ПОТРЕБНА ПРАВЕДНОСТ?

а. Шта је праведност и коме ће она бити дата као бесплатан дар? Матеј 5:6.

„Правда је светост, сличност Богу, а 'Бог је љубав' (И Јованова 4:16). Она је сагласност са Божјим законом 'јер су све заповести Твоје праведне' (Псалам 119:172), а љубав је 'извршење закона' (Римљанима 13:10). Правда је љубав, а љубав је видело и живот Божји. Божја правда је отеловљена у Христу. Примајући Њега, примамо и правду.

„Ова се правда не добија мучним напорима, заморним радом, даровима или жртвом, већ она представља драговољан дар свакој гладној и жедној души.“ – Мисли са Горе блаженства, 16, 18.

б. Где треба да тражимо и пронађемо праведност? Исаија 45:22-25.

„Ако гледамо на себе у потрази за праведношћу која би нам омогућила да будемо од Бога прихваћени, тражимо на погрешном месту, 'јер сви сагрешише и изгубили су славу Божију' (Римљанима 3:23). Треба да гледамо на Исуса, јер 'ми пак сви који откривеним лицем гледамо славу Господњу, преображавамо се у оно исто обличје из славе у славу' (ИИ Коринћанима 3:18). Своју потпуност пронаћи ћете посматрајући Христа, Јагње Божје које је узело на себе грехе света.“ – Фаитх анд Wоркс, 108.


Уторак 12. децембар

3. ПРАВЕДНОСТ ТРЕБА ДА СЕ ОТКРИЈЕ У ПОРОДИЦИ

а. Шта нам је неопходно како би наш дом био благословен? Јован 1:12.

„Они који су примили Христа, у свом дому треба да покажу шта је Његова милост учинила за њих. 'А који Га примише даде им власт да буду синови Божији, који верују у име Његово' (Јован 1:12). Христов ауторитет који прожима искреног верника осећа се у читавом дому. То ће допринети усавршавању карактера свих чланова дома.“ – Темељи срећнога дома, 27.

б. Какав став треба да гајимо према онима који нас окружују у дому? Колошанима 3:12,13.

„Из сваког хришћанског дома треба да зрачи света светлост. Љубав треба објавити делима. Она треба да живи у свим породичним односима, откривајући се у брижљивој љубазности и нежној, несебичној учтивости.“ – Темељи срећнога дома, 28.

„Међусобна љубазност и подношење претвориће ваш дом у рај и свете анђеле привући у породични круг.“ – Темељи срећнога дома, 344.

„Негујте саучешће према другима. Нека ведро расположење, љубазност и љубав испуњавају дом. Ово ће ојачати и љубав према верским дужностима, па ће се свака дужност, и велика и мала, обављати са радосним срцем.“ – Темељи срећнога дома, 352.

ц. Који циљ сви треба да имамо за наше породице? Матеј 5:14-16.

„Остварење јединства је најважнији задатак хришћана у једном дому. Тај посао треба да прошире и на суседе који живе око њих. Они који су примили светлост треба да јој допусте да светли јасним зрацима. Њихове речи, прожете Христовом љубављу, треба да буду мирис животни за живот.

„Што су чланови породице чвршће сједињени у свом послу у дому, утолико ће узвишенији и кориснији бити утицај који ће отац и мајка, синови и кћери вршити на ближње око себе.“ – Темељи срећнога дома, 28.


Среда 13. децембар

4. БИТИ СЛИЧАН ХРИСТУ У ЦРКВИ

а. Какав став треба да имамо према другима? Филибљанима 2:3. Како овај став такође открива наше поуздање у Христа?

„Не зато што смо сами праведни, већ управо зато што смо зависни, грешни, заблудели и беспомоћни, морамо се ослонити на Христову праведност, а не на своју сопствену.“ – Ин Хеавенлy Плацес, 23.

б. Какво посебно поштовање треба да имамо према ономе ко је са нама у вери? Римљанима 12:10.

„Као што се чланови једне верне породице брину један за другог, послужују болесне, потпомажу слабе, поучавају неупућене и упућују неискусне, тако нека и они који су 'домашњи у вери' међусобно сносе бригу за немоћне као и за оне који су у оскудици. Не смемо их занемарити ни под којим приликама и околностима.“ – Здравље и срећа, 175.

„Морамо задобити ону меру Христове благодати која ће нам омогућити да живимо заједно у љубави и јединству у овом животу, иначе никада нећемо бити могућности да живимо заједно у животу који ће доћи.“ – Тхис Даy Wитх Год, 372.

„Што се више приближавамо Христу бићемо ближи један другоме. Бог се прославља кад се Његов народ сједини у заједничком раду.“ – Темељи срећнога дома, 145.

ц. Шта доказује да смо као чланови цркве примили Христа и да се посвећујемо? Језекиљ 20:12. Шта се догађа када пропустимо да Христову правду учинимо својом?

„Од свих осталих прописа који су били дати Јеврејима субота их је највише одвајала од околних народа. Бог је одредио да празновање суботе означује Јевреје као Његове поклонике. Она је била симбол њиховог одвајања од идолопоклонства и њихове везе са истинитим Богом. Међутим, да би суботу празновали као свету, људи и сами морају бити свети. Они кроз веру морају постати учесници у Христовој правди...

„Кад су се Јевреји одвојили од Бога и пропустили да вером прихвате Христову правду, субота је за њих изгубила свој смисао.“ – Жеља векова, 263.

Четвртак 14. децембар

5. ПРАВИ МИСИОНАРИ СВЕТУ

а. Како ми заиста можемо представљати Христа и Његову праведност нашим ближњима? Јован 15:4,5.

„Нашим речима и делима можемо открити силу истине која преображава карактер. Свако од нас може открити да зависи о Христовој праведности, не о нашој сопственој формираној праведности. Можемо пребивати у Христу као лозе у чокоту, имајући тако живу везу са Њим да нам је радост радити као што је Он радио, бити помоћ и благослов нашој браћи. Можемо радити Христова дела, чинећи оно што је Њему угодно.“ – Еллен Wхите 1888 Материалс, 137, 138.

б. Коју Божју особину треба да се трудимо да испољавамо у нашем контакту са ближњима? Псалам 119:88; 69:16.

„Ми морамо заборавити себе и увек тражити прилике чак и мале, да покажемо захвалност за добро које смо примили од других; ми морамо тражити прилике да друге охрабримо, и да им својим нежним поступцима и малим делима љубави олакшамо и скинемо њихове терете. Ове промишљене услужности, које почињу у нашој породици, прелазе породични круг и помажу да се увећа општа животна срећа. Занемаривање ових малих дела проузрокује горчину и јад у животу...

„Немогуће је бити у заједници са Христом, а показивати нељубазност према другима и занемаривати њихова права.“ – Темељи срећнога дома, 348.

Петак 15. децембар

ПИТАЊА ЗА ЛИЧНО РАЗМИШЉАЊЕ:

1. Где треба да тражимо прихватање од Бога?

2. Како Исус прашта грешнику? Колико је потпун овај опроштај?

3. Где треба да започнемо своје дело као хришћани и шта то укључује?

4. Ако не успевамо да живимо у љубави и јединству са својом браћом овде, какву наду имамо на будући живот? Како треба да се опходимо према другима?

5. Како можемо да покажемо Божју љубав према другима? О чему сведочи наша нељубазност према ближњима?

Štampa El. pošta

Лекција 10                  Субота, 9. децембар 2017

ПОСВЕЋЕЊЕ

„Као послушна деца, не владајући се по првим жељама у свом незнању, него по Свецу који вас је позвао, и ви будите свети у свему живљењу. Јер је писано: Будите свети, јер сам Ја свет.“ – И Петрова 1:14-16.

„Дело преображаја из непосвећености у светост непрекидни је и трајни задатак. Бог из дана у дан стално ради на оплемењивању људи, али и човек са своје стране треба да сарађује с Њим, трудећи се истрајно да у себи развије добре навике.“ – Тхе Ревиеw анд Хералд, Марцх 15, 1906.

Предлажемо да прочитате:   Дела апостола, 420-427.
Недеља 3. децембар

1. ЊЕГОВ НАРОД МОРА БИТИ СВЕТ

а. Која Божја особина прожима небо, а морају је имати сви који желе да уђу у Његово присуство? И Петрова 1:14-16.

„Божја праведност је апсолутна. Та праведност одлика је свих Његових дела и свих Његових закона. Божји народ мора бити налик Њему. Христов живот треба да се открије у животу Његових следбеника. У свим Његовим јавним и приватним поступцима, у свакој речи и делу, могла се видети практична побожност, и та побожност треба да се покаже и у животу Његових ученика.“ –Одабране поруке 1, 189.

„Бог не може да поднесе присуство греха. Грех је оно на шта Бог мрзи... Светост је темељ Божјег престола; грех је супротан светости; грех је разапео Сина Божјег. Кад би људи могли да сагледају како је грех одвратан, не би му попуштали, нити би се на њега навикавали. Променили би се у животу и карактеру. Савладали би тајне слабости. Ако хоћете бити свети на небу, морате прво да будете свети на земљи.“ – Сведочанство за проповеднике, 120.

б. Шта је од почетка била Божја намера за човека? Шта нам Свето Писмо каже о Божјој вољи за нас? Ефесцима 1:4; И Солуњанима 4:3.

Понедељак 4. децембар

2. ПРИПИСАНА И ДОДЕЉЕНА ПРАВДА

а. Које посвећење није дело тренутка, већ дело које траје (процес)? Који кораци су потребни како бисмо достигли овај циљ? Јеврејима 6:1; Филибљанима 3:13,14; ИИ Петрова 1:5-10.

„Свето Писмо јасно показује да дело посвећености напредује постепено. Када грешник, обративши се, нађе мир с Богом кроз Христову крв искупљења, тада је хришћански живот тек започео. Тада он мора да се да 'на савршенство', да узрасте 'у човека савршеног, у меру раста висине Христове' (Ефесцима 4:13). Апостол Павле каже: 'Једно пак велим: Шта је остраг заборављам, а за оним што је напред сежем се, и трчим к белези, к дару горњег звања Божијег у Христу Исусу' (Филибљанима 3:13,14). А Петар нам предочава степенице, којима се до библијске посвећености заиста може стићи: 'И на само ово окрените све старање своје да покажете у вери својој добродетељ, а у добродетељи разум, а у разуму уздржање' (И Петрова 1:5,6).“ – Велика борба, 414.

„Начин на који треба да градимо своје спасење јасно је описан у петом поглављу ИИ Петрове посланице. Милости стално треба да додајемо милости, и док то будемо чинили, Бог ће за нас радити на умножавању милости.“ – Тхе Ревиеw анд Хералд, Марцх 15, 1906.

б. Шта је за нас учињено Христовом милошћу, и шта ће бити свакодневно искуство оних у којима Христос борави? Римљанима 5:10.

„Оправдање значи спасавање душе од проклетства, тако да може постићи посвећеност, а кроз посвећеност небески живот. Оправдањем се савест, очишћена од мртвих дела, оспособљава да прими благослове посвећења.“ – Коментари библијских текстова, 760.

„Унутрашња правда се открива споља. Ко њу има неће бити груб и без саучешћа. Напротив, он из дана у дан расте у Христово обличје, из силе у силу. Ко је посвећен истином, он зна да влада собом. Он следи Христов пример док слава не замени милост. Правда која нас оправдава, нама се урачунава; а правда која нас посвећује, нама се даје. Прва нам даје право на небо, а друга нас оспособљава за небо.“ – Тхе Ревиеw анд Хералд, Јуне 4, 1895.

Уторак 5. децембар

3. ДЕЛО ПОСВЕЋЕЊА

а. Будући да имамо Христову приписану правду, колико темељно дело посвећења треба да буде извршено, и са којим циљем? И Солуњанима 5:23.

„Наше посвећење је дело Оца, Сина и Светог Духа. То је испуњење завета Божјег учињеног са онима који су се обавезали да ступају у свето сродство са Оцем, Сином и Светим Духом. Јесте ли рођени наново? Јесте ли постали нова бића у Христу Исусу? Онда настојте да сарађујете са те три велике небеске силе које толико раде у вашу корист.“ – Коментари библијских текстова, 759.

„Кроз деловање Светог Духа, посвећење истином, верник постаје прикладан за небеске дворе; јер Христос делује у нама, и на нама почива Његова праведност. Без тога ниједна душа неће добити право на небо. Не бисмо могли уживати у небу када утицајем Духа и Христовом праведношћу не бисмо постали прикладни за његово свето окружење.“ – Одабране поруке 1, 378.

б. Како се то постиже? Коју улогу у томе има грешник? Титу 3:5.

„Када се душа преда Христу, тада новим срцем завлада нова сила. Изврши се промена коју човек својим силама никад не може остварити. То је потпуно натприродна појава која уноси један натприродан елемент у људску природу.“ – Жеља векова, 305.

„Но иако је Христос све, треба да подстичемо сваког човека на неуморну марљивост. Треба се трудити, борити се, мучити се, бдети и молити се како нас лукави непријатељ не би надвладао. Сила и милост којом то можемо постићи долази од Бога и на нама је да непрестано верујемо у Онога који је у стању да спаси свакога ко приђе Богу кроз Њега. Никада ни на кога немојте оставити утисак да човек треба да учини мало или ништа; насупрот томе, подучавајте људе да сарађују с Богом како би могли успешно победити.“ – Одабране поруке 1, 366.

Среда 6. децембар

4. БИБЛИЈСКО ПОСВЕЋЕЊЕ

а. Шта је библијско посвећење? Шта оно подразумева? И Солуњанима 3:13.

„Речју Божјом и посредством Његовог Светог Духа откривају се људима велика, у Божјем закону утеловљена начела праведности. А пошто је Божји закон 'свет, праведан и добар' и представља препис божанског савршенства, то значи да ће и карактер обликован покоравањем овом закону бити свет. Христос је савршени пример оваквог карактера. Он каже: 'Ја одржах заповести Оца свог' (Јован 15:10). 'Јер Ја свагда чиним што је Њему угодно' (Јован 8:29). Христови следбеници треба да постану слични Њему – милошћу Божјом они треба да развијају карактер који ће бити у складу са начелима Његовог светог закона. То је библијска посвећеност.“ – Велика борба, 413.

„Посвећеност истакнута у Светом Писму обухвата цело биће – дух, душу и тело.“ – Велика борба, 417.

б. Шта ће бити искуство истински обраћеног верника? Шта такав верник чини одговарајући на позив на покајање? И Коринћанима 15:57.

„Хришћанин може чути дошаптавања која подстичу на грех, али он ће непрекидно водити борбу против тога. Ту је неопходна Христова помоћ. Тада се људској слабости придружује божанска снага, и вера може да ускликне: 'А Богу хвала који нам даде победу кроз Господа нашег Исуса Христа' (И Коринћанима 15:57).“ – Велика борба, 414.

„Покајање не може бити искрено ако није праћено и преображајем. Христова правда није огртач којим треба да се покрију непризнати и непобеђени греси, него једно животно начело које преображава карактер и управља животом. Светост значи неподељена оданост Богу, значи потпуно потчињавање срца и живота небеским начелима.“ – Жеља векова, 533.

„Нико не може бити живи хришћанин ако свакодневно не стиче лично искуство у побожности и ако се свакодневно не одриче сам себе, ведро носећи крст и следећи Христа. Сваки прави хришћанин свакодневно мора напредовати у божанском животу. И док напредује ка савршенству, он свакодневно доживљава обраћење у Богу и то обраћење неће бити завршено све док не достигне савршенство хришћанског карактера, потпуну спремност за добијање бесмртности.“ – ИИ Сведочанство, 565.

Четвртак 7. децембар

5. ДОКАЗ ПОСВЕЋЕЊА

а. Какво је искуство срца у коме је извршено дело посвећења? Шта ће таквима бити нарочита радост? Псалам 119:14-16.

„Права послушност увек долази из срца. То значи сарађивати с Христом свим срцем. Ако Му се предамо, Он наше мисли и циљеве толико поистовећује са својима, а наше срце и ум усклађује са својом вољом до те мере да покоравајући се Њему у ствари поступамо у складу са својим побудама. Наша воља постаје оплемењена и посвећена и наша највећа радост састоји се у томе да служимо Њему. Кад упознамо Бога онако како имамо могућности да Га упознамо, наш живот је тада живот непрекидне послушности. Зато што познајемо и ценимо Христов карактер и зато што одржавамо сталну заједницу с Богом, грех нам постаје све више мрзак и одвратан.“ – Жеља векова, 647.

б. Шта је доказ оваквог посвећења? Како покајнички грешник зна прави пут? И Јованова 2:3-6.

„Унутрашња правда се открива споља. Ко њу има неће бити груб и без саучешћа. Напротив, он из дана у дан расте у Христово обличје, из силе у силу. Ко је посвећен истином, он зна да влада собом. Он следи Христов пример док слава не замени милост.“ – Тхе Ревиеw анд Хералд, Јуне 4, 1895.

Петак 9. децембар

ПИТАЊА ЗА ЛИЧНО РАЗМИШЉАЊЕ:

1. Шта значи бити свет?

2. Објасни разлику између приписане и додељене правде.

3. На који начин се врши дело посвећења?

4. Шта је последица истинског посвећења?

5. Шта је доказ да је душа посвећена?

Štampa El. pošta

Лекција 9                     Субота, 2. децембар 2017

ОД БОГА РОЂЕНИ

„Знамо да ниједан који је рођен од Бога, не греши, него који је рођен од Бога чува се, и нечастиви не дохвата се до њега.“ – И Јованова 5:18.

„Они који не знају шта значи имати искуство у Божјим стварима, који не знају шта значи бити оправдан вером, које Дух није осведочио да их је Исус прихватио, морају бити наново рођени.“ – Тхе Ревиеw анд Хералд, Маy 12, 1896.

Предлажемо да прочитате:   Жеља векова, 147-156.

Недеља 26. новембар

1. ПОЗИВ

а. Који позив Исус упућује свима? Матеј 11:28-30.

„Погрешно је сматрати да се мораш покајати пре него што дођеш Исусу. Дођи Христу такав какав си и размишљај о његовој љубави док твоје отврднуло срце не буде сломјено.“ – Тхе Ревиеw анд Хералд, Септембер 3, 1901.

б. Шта је Никодим био подстакнут да учини, и зашто? Јован 3:1,2.

„Никодим је чуо проповедање Јована Крститеља о покајању и крштењу и његово указивање на Онога који ће крштавати Светим Духом. И сам је осећао да код Јевреја нема довољно духовности, да су они у великој мери робови лицемерја и светског славољубља. Надао се једном бољем духовном стању приликом доласка Месије. Али продорна вест Крститељева није у њему изазвала сазнање о сопственој грешности. Био је строг фарисеј и хвалио се својим добрим делима. Био је нашироко цењен због своје дарежљивости и слободоумности у одржавању службе у храму и сматрао је да му је милост Божја осигурана.“ – Жеља векова, 149.


Понедељак 27. новембар

2. МОРАШ БИТИ НАНОВО РОЂЕН

а. Према ономе што каже Исус, какав човек мора постати пре него што може видети царство небеско, и зашто? Јован 3:3.

„(Никодим) је био изненађен помишљу на једно царство које је исувише чисто за њега у његовом садашњем стању.“ – Жеља векова, 149.

„Човек сам по себи није у стању да спозна своје заблуде. 'Срце је преварно више свега и опако: ко ће га познати?' (Јеремија 17:9). Устима се може признати сиромаштво духа, а да срце то ипак не призна. Док говоримо Богу о свом духовном сиромаштву, срце може да гори уображеношћу да је због своје понизности и узвишене праведности достојније од других. Међутим, праву представу о сопственом стању можемо стећи само на један начин – ако стално гледамо у Христа. Док размишљамо о Његовој чистоти и узвишености тада тек у правој светлости видимо своје слабости, недостатке и своје сиромаштво. Постајемо свесни да смо изгубљени и безнадни, одевени у одећу самоправедности, као и сви остали грешници. Увиђамо да се сопственом добротом и побожношћу никад не бисмо спасли, већ само неизмерном Божјом милошћу.“ – Христове очигледне поуке, 129.

б. Како је Исус ову истину потпуније објаснио Никодиму и шта је тиме мислио? Јован 3:4-6.

„Христос је затим рекао: 'Шта је рођено од тела, тело је; а шта је рођено од Духа, дух је.' По природи је срце рђаво, а 'ко ће чисто извадити из нечиста? Нико' (Јов 14:4). Никаква људска мудрост не може пронаћи лек за грешну душу. 'Телесно мудровање непријатељство је Богу, јер се не покорава закону Божијем нити може' (Римљанима 8:7). 'Од срца излазе зле мисли, убиства, прељубе, блуд, крађе, лажна сведочанства, хуле на Бога' (Матеј 15:19). Да би вода која извире из срца била чиста, треба да и њен извор буде чист. Ко мисли да својим делима, држањем закона задобије небо – тај узалудно покушава оно што је немогуће. Нема безбедности за онога ко поседује само спољашњу веру, облик побожности. Хришћански живот није само преиначавање или побољшање старог, него преображај природе. Себичност и грех морају умрети, а живот мора постати потпуно нов. Та промена се може постићи само моћним деловањем Светога Духа.“ – Жеља векова, 150.

Уторак 28. новембар

3. ПРОМЕНА

а. Који суштински благослов јеванђеље такође садржи, и зашто? Галатима 3:14; Дела 3:26.

б. Зашто је човеку немогуће да одбаци грешан живот? Римљанима 8:7.

„Из понора греха у који смо пали не можемо се избавити својом снагом. Тежње нашег срца су зле, и сами их не можемо променити. 'Ко ће чисто извадити из нечиста? Нико' (Јов 14:4). 'Телесно мудровање непријатељство је Богу, јер се не покорава закону Божијем нити може' (Римљанима 8:7). Васпитање, култура, вежбање воље, људски напори, – све то има свој одговарајући домен, али је овде сасвим немоћно. Тиме се могу изазвати извесна побољшања у навикама, али се не може променити срце, не могу се очистити извори живота. Да би се човек стварно променио и постао свет, потребно је да на срце делује једна сила изнутра, да дође један нов живот 'одозго'. Та сила је Христос. Само Његова милост може да оживи обамрле способности душе и да их привуче Богу, савршеној светости.

„'Ако се ко наново не роди', каже Спаситељ, 'не може видети царство Божије' (Јован 3:3). Човек мора да се препороди, да добије ново срце, нове жеље, нове намере и тежње.“ – Пут Христу, 15, 16.

ц. Иако сами не можемо променити своје срце, шта можемо учинити? Исус Навин 24:15.

„Потребна вам је истинска снага воље. Она је владајућа сила човекове природе, у њој лежи снага одлуке и моћ избора. Све зависи од исправно усмерене воље.

„Бог је људима дао моћ избора, и на њима је да се одлуче. Не можете сами променити своје срце, не можете сами предати Богу своја осећања, али можете изабрати и одлучити да Му служите. Можете Му предати своју вољу, а Бог ће тада деловати у вама да хоћете и чините што је Њему угодно. На тај ће начин цело ваше биће бити доведено под контролу Христовог Духа. Ваша ће осећања бити усредсређена на Христа, ваше ће мисли бити усклађене с Њим.“ – Пут Христу, 42.

Среда 29. новембар

4. КАКО ЈЕ ТО МОГУЋЕ?

а. Ко мења наше срце, и како? Јован 3:7,8; 12:32.

„Ветар се чује међу грањем дрвећа и како шушти у лишћу и цвећу, а ипак је невидљив и нико не зна откуда долази и куда иде. Тако Свети Дух делује на срце. То Његово деловање не можемо боље објаснити него невидљивим кретањем ветра. Човек можда није у стању да тачно каже време и место или да се сети свих околности у процесу обраћења, али то не значи да се није обратио. Помоћу средства невидљивог као што је ветар, Христос непрекидно утиче на људско срце. Мало по мало, иако тога можда није свестан онај који прима, остају утисци који душу привлаче Христу. То се може постићи ако размишљамо о Њему, ако читамо Свето Писмо или ако слушамо реч живог проповедника. Изненада, кад Дух непосредније апелује, душа се радосно предаје Исусу. Многи то називају изненадним обраћењем, али је то последица дугог деловања Духа Божјег – последица стрпљивог, дугог процеса.“ – Жеља векова, 150, 151.

„Грешник може да се успротиви тој љубави, може одбијати да буде привучен Христу, али ако се не опире, Христос ће га привући к себи. Упознавање са планом спасења довешће га до подножја крста и ту ће се искрено кајати за своје грехе који су проузроковали толике патње драгог Сина Божјег.“ – Пут Христу, 24.

б. Бити 'наново рођен' значи примити ново срце – нове жеље, намере и побуде. Чиме треба да се хранимо како бисмо били наново рођени? И Петрова 1:23; 2:2.

„Кад истина постане непоколебљиво животно начело, људи бивају 'препорођени не од семена које труне, него од онога које је труне, речју живога Бога, која остаје довека.' То ново рођење наступа ако се Христос прими као Реч Божја. Кад се божанске истине посредством Светог Духа утисну у срце, стварају се нова схватања, а енергије дотада успаване буде се на сарадњу с Богом.“ – Дела апостола, 390.

ц. Којом светлошћу Бог мења наше срце? ИИ Коринћанима 4:6.

Четвртак 30. новембар

5. ГЛЕ, ЈАГЊЕ БОЖЈЕ

а. Шта морамо схватити о Исусу, како бисмо били промењени? Јован 3:14,15; 1:29.

„Христос мора да се открије грешнику као Спаситељ који је умро за грехе света; и док посматрамо Јагње Божје – Сина Божјег распетог на крсту на Голготи, тајна искупљења почиње да нам се разјашњава, и доброта Божја почиње да нас води на покајање. Умирући за грешника, Христос је показао своју безграничну и несхватљиву љубав, и кад грешник посматра ту љубав, његово тврдо срце омекша, дух се сркуши и душа бива наведена на истинско покајање.“ – Пут Христу, 26, 27.

б. Шта ће се догодити када се предамо Христу? Језекиљ 36:26,27.

„Ако се грешник, привучен снагом Христовом, приближи уздигнутом крсту и у дубокој скрушености падне пред њим, он ће бити препорођен. Даће му се ново срце, и он ће постати потпуно ново створење у Исусу Христу. Светост ништа више и не тражи. Сам Бог 'правда оног који је од вере Исусове' (Римљанима 3:26). 'А које оправда оне и прослави' (Римљанима 8:30).“ – Христове очигледне поуке, 133.

ц. Као наново рођени, чиме ћемо се једино хвалити? Галатима 6:14.

Петак 1. децембар

ПИТАЊА ЗА ЛИЧНО РАЗМИШЉАЊЕ:

1. Које суштински важно искуство ће Христос подарити свима који дођу к Њему?

2. Шта мораш схватити о себи како би могао бити наново рођен?

3. Зашто нам је толико тешко да чинимо оно што је исправно?

4. Чиме се мораш хранити ако желиш да доживиш ново рођење?

5. Шта Бог обећава да ће учинити када све предамо Христу?

Štampa El. pošta

Još članaka...

Search mobile